Rebusi

Rešite rebuse: 

1)                    

2)

Rešavanjem rebusa očekuju Vas, kao i uvek, vredne nagrade:

produženi vikend na Begečkoj jami za dve osobe

aromatizovani kamen za kiseli kupus

korišćene patike za trčanje (malo su prešle)

Želimo Vam mnogo uspeha!

Nikola Oravec i Aljoša Tomić

  

Dvehiljade i godine u Krstogradu

        Možda će nekome zvučati čudno ali jednom davno ljudi su voleli da gledaju fudbal i to ne samo da ga gledaju nego i da se klade na ishode mečeva, tuku zbog mržnje prema navijačima drugog kluba ili kako bi to oni imali običaj da kažu „ljubavi prema svom klubu“. U fudbalu se u to vreme vrtelo mnogo para i fudbaleri su bili visoko kotirani u društvu kao bogati i vrlo poželjni mladići za zetove, prijatelje, idole i ljubavnike. Da, znam da sve ovo danas deluje potpuno neverovatno ali tako je bilo. Oni su u to vreme bili nešto kao što su danas seljaci u našem društvu. Fudbalska liga je bila nešto kao danas Poljoprivredna liga. I verovatno bi sve to i do dan danas ostalo tako da se u trenutku najvećeg vrhunca fudbala nije pojavio Fridrih Petrovič i napravio veliki sportsko-društveni preokret, skoro uništivši fudbal i fudbalsku elitu i od društvenih gubitnika seljaka napravivši novu elitu, onu kakvu danas prepoznajemo kao bogatu i visoko kotiranu Seljačku klasu. Nekadašnje mesto u rezervisano za fudbalere danas su u društvu preuzeli mladi seljaci vrlo poželjni za zetove, prijatelje, idole, ljubavnike...

      Sve je počelo te davne dvehiljade i godine.Tinejdžer Fridrih Petrovič sedi i prati promene rezultata fudbalskih utakmica na teletekstu. Ispod levog oka ima masnicu, koju po kad kad ponosno dotakne kao najnoviji orden zasluge sa prošlonedeljnog derbija začelja treće lige u Velikoj Mrtvaji kada je njegov voljeni FK Ratobornički uspešno odigrao nerešeno nula nula i kada je on urlajući fašističke parole uleteo na teren sa nekolicinom ambicioznih mladića iz svoje navijačke grupe Crni Monarhisti. U desnoj ruci je nervozno držao tiket koji je slutio da će dugonogu sisatu Anu imati on večeras kao pratilju u Miljkovoj Folkoteci a potom i u apartmanu čuvenog Motela Lipovac. Dobitak na tiketu bi bio dovoljan za jedno uspešno bahato rasipničko veče u društvu čuvenih sponzašica, od kojih je on Anu najviše preferirao ali koja je imala i najskuplje prohteve jer ipak je ona završna godina na fakultetu Gigatrendsu u Surdulici a i njen tata (inače autolimar po profesiji) je predsednik upravnog odbora FK Ratobornički i podpredsednik Srpskog Prvog pozorišta, kao i izdavačke kuće CAR LAZA I CARICA MILICA  koja je ovih dana objavila besteseler čuvenog disidenta Markovića i antologiju Verskih pesama i kratkih priča Velike Pravoslavne Srbije najstarije države na svetu, kao i trenutno najprodavaniju knjigu za decu Karađorđe ubiva Aždahu od autora sv. Pedopapahomija. Ostalo je još pet minuta do kraja poslednje utakmice na tiketu i veče sa Anom koje je dugo priželjkivao će se ostvariti, samo da u narednih pet minuta ne bude promene rezultata i rasna Ana će biti njegova. Spustio je tiket lagano na sto, prekrstio se tri puta kao svaki pravi Srbin, i uzviknuo glasno, onako navijački, „ POMOZI BOŽE! “. Još dva minuta i lova je tu. Osećao se zastrašujuće velikim poput krsta na ulazu u palanku u kojoj je živeo. I onda se dogodilo ono što će u budućnosti Fridriha učiniti velikim i poznatim a fudbal malim i sporednim. U devedesetom minutu Milanskoni je postigao pogodak. Fridrih se zacrveneo u licu, skočio na noge, pocepao tiket i počeo da psuje Bertuloskanija, Talijane, Fijać i njihove nameštaljke. Anu je to veče video u društvu pedesetpetogodišnjeg omalenog i preko sto kilograma i milion evra teškog direktora jednog lokalnog javnog preduzeća u Miljkovoj Folkoteci. Svojim ćevap prstima je mazio Anino divno silikonsko poprsje desnom rukom dok je levom grlio uzani struk Anine drugarice Mire (poznate klaberke i starlete iz Smedereva). Fridrih je besno posmatrao kako je u jednom trenutku moćni brkati direktor javnog preduzeća napustio sa Mirom i Anom folkoteku, verovatno ih vodeći u motel Lipovac.

Baba Canina Medecena

                                KUROMYCIN®

Šta je lek?

•    Kuromycin je kombinovani preparat koji se koristi za ublažavanje. različitih psihofizičkih bolova.
•    Uspešno se koristi u sprečavanju svih vrsta glavobolja i migrena.
•    Protiv različitih oblika srčanih smetnji.
•    Zaustavlja početne simptome histerije i depresije.
•    Uspešno se primenjuje za mršavljenje.


Kako deluje?

•    Kuromycin je lek instrumentalnog porekla, koji efektivnim dejstvom pospešuje rad vaginalnog mišićnog tkiva.
•    Ubrzava lučenje sekreta, rad znojnih i lojnih žlezda.
•    Podstiče bolju cirkulaciju tela.
•    Utiče blagotvorno na stvaranje endorfina.


Upotreba

•    Najmanje jedna do dve doze dnevno, najmanje mesec dana, da bi lek počeo da deluje.
•    Terapiju prilagoditi potrebama pacijenta.
•    Do sada nisu zabeleženi podaci o mogućem predoziranju.
•    Preporučuje se dojiljama i trudnicama.


Hemijski sastav

•    Silikon ili plastika.
•    Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije lek je poželjno koristiti u kombinaciji sa prirodnim materijalima, da ne bi došlo do zasićenja organizma veštačkim materijalima.

Neželjena dejstva

•    Kao i svi lekovi, i Kuromycin može imati neželjena dejstva – nesanica, ubrzan rad srca, blago povišenje telesne temperature, preosetljivost na lek, osećaj nesvestice, konfuzija.
•    Ukoliko osetite neke od simptoma neželjenih efekata, obratite se svom lekaru, kolegi, ili komšiji.

Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i mašinama

•    Ne koristiti lek prilikom upravljanja motornim vozilom ili mašinom, jer može izazvati neželjene posledice.

Način izdavanja leka

•    Lek se može izdavati i bez lekarskog recepta.

Čuvanje

•    Držati van domašaja dece i učmalih moralista.

Rok upotrebe

•    Neograničen.

Proizvodi:
Baba Cana Medica®
Venerinog brega 8
69 000 Donji Pičkinci
Srbija

tekst: Albina Milanov i Nikola Oravec  ilustracija: Aljoša Tomić

Hladna grobnica

        Te godine je zima lomila sve što je takla. Nalaktila se na drveće svom svojom težinom. Grane su od tereta ledenica pucale. Strujni i telefonski kablovi takođe nisu mogli da podnesu pritisak. Razdvojena je ljubav bandera, a mnogi rođaci kojima je komunikacija zavisila isključivo od tih veza ostali su odsečeni jedni od drugih. Kuće i zgrade su nadvisili ogromni slojevi snega koji su ih učinili ugnjetenim i smešnim. Izgledale su kao neki džentlmen koji pogrešnom zgodom nosi cilindar.
        Ovakve zime ne donose radosti: bila je paralisana privreda, gradski i prigradski saobraćaj, hitna pomoć je teško dolazila do bolesnika, teško su se dopremali energenti za škole, vrtiće... Sa svih strana su se mogle čuti pritužbe na državu, na rad javnih službi, na mesne zajednice, na zajednice stanara. Žalili su se seljaci da su zapostavljeni i da se prioritet pri raščišćavanju daje gradovima, žalili su se stariji da su gradovi nedovoljno pažnje posvetili sporednim ulicama, a da su očistili samo bulevare; žalili su se radnici da ne mogu da komutiraju i da obavljaju svoje dužnosti kako treba, žalili su se stanari zgrada da im vlaga probija u stanove i sa krovova i iz podruma, a baš na uslove obitavanja se žalila i Udružena grupa mrtvih građana.
        Oni su tvrdili da uslovi koji vladaju na groblju nisu više ni izbliza dostojni i trpljenja mogući: „Temperatura je nepodnošljiva, a hladnoća grobna. Vlaga i nama smeta i ovom prilikom apelujemo na nadležne da učine sve u svojoj mogućnosti da nam ovaj naš, zagrobni, život prilagode podneblju  u kojem jesmo. Zapostavljeni smo, a ne želimo da se osećamo kao niži sloj građanstva. Naše obitalište je, pored sećanja na nas, jedino što možemo da ponudimo kao vid svog postojanja“. Izjavu je pročitao direktor Gradskog pogrebnog preduzeća koji tvrdi mu je u ime Udruženja mrtvih građana prenela jedna vrana koja je, po njegovoj tvrdnji, naučila morzeovu azbuku dok je bila član brodske posade koja je oplovila Rt Dobre nade. Direktor kaže da se ceo slučaj odigrao pre dva dana dok je on, po već ustaljenom običaju, u kancelariji pio crnu kafu, na pauzi naravno. On kaže da mu je vrana uletela kroz prozor dok je provetravao kancelariju, i sletevši na ormar, u kojem se nalaze službeni dokumenti, počela kljunom da kuca, u pravilnim razmacima, po ormanu.
        „Kako sam i sam služio vojnički rok, a u vojsci bio vezista, deo moje obuke je bio i učenje signala, te sam odmah shvatio da se ovde radi o izvanrednom slučaju. Vrana mi je posle kratke pozdravne poruke i objašnjenja koga zastupa prenela želje i zahteve neživih građana. Vrana je još dodala da su oni svesni ograničenja koja im je postživot nametnuo, ali i da nisu nerealni u vezi sa svojim zahtevima“,izjavio je direktor.

        Vest su prenele svi dnevni listovi u zemlji, a reakcija nadležnih je bila brza: direktor je smenjen zbog, navodne, korupcionaške afere. U danima koji su sledili rečeno je da je ovakvim „neodmerenim“, „neracionalnim“, pa čak i „ludim“ postupkom on želeo da skrene pažnju javnosti sa svojih mutnih radnji kojim je oštetio ovo gradsko preduzeće.
        O ovom slučaju se pričalo još neko vreme. Postavljen je novi direktor. Prašina se ubrzo slegla. Zima je popustila. Grejanje se normalizovalo. Led i sneg se otopili. Grobovi ostali hladni.

Dragan Brusin