Dr Varava - Birokratija

crta: Aljoša Tomić    piše: Nikola Oravec

Voda u prahu

Kada ste žedni, a vode nemate, razmutite vodu u prahu!

Voda u prahu je naša budućnost!

Pijte vodu u prahu, u Saudijskoj Arabiji ubili bi da imaju ovako nešto!

Voda u prahu, bolja nego izvorska!

Na radnom mestu, na ulici, u školi, sa vodom u prahu!

„Mama, mama, ja sam još žedan!“

„Uzmi, sine, vodu u prahu!“

Ranim jutrom, umijem se i osvežim vodom u prahu!

„Na studencu“, sa vodom u prahu!

Kad odlazim na ispit, majka za mnom prosipa vodu u prahu!

Voda u prahu, višenamenski proizvod!

Moje suđe ponovo blista sa vodom u prahu!

Ašik mlaka vodo u prahu meraklijska!

Polivajte vaše cveće vodom u prahu!

Moje akne su nestale kao rukom odnešene, od kad perem lice vodom u prahu!

U kafani ja prvo naručim vodu u prahu!

„Nema ništa da se pije u kući!“ :(

„Ima voda u prahu!“

„JEEEEEEJ!!!“ :)

Mamurluk prolazi sa vodom u prahu!

Dočekajte atomski rat sa vodom u prahu!

Prema najnovijim istraživanjim, Kosovka devojka pojila je junake vodom u prahu!

Aljoša Tomić i Nikola Oravec

Rebusi

1)

2)

Rešite rebuse, i učestvujte u nagradnoj igri, u kojoj Vas očekuju nagrade:

metar knjiga u boji po izboru (ulepšajte svoj enterijer i izgledajte otmeno)

Čika Perina daskovača od pravih čamovih dasaka

polovne bombone

Aljoša Tomić i Nikola Oravec

Soliter

Bojan je završavao flašu votke, kao da nije više uticala na njega, počeo je da pije veoma mlad i nikada nije prestajao. Radio je stalno kući, pošto je bio pisac, ili bi voleo to da bude. Stanovao je u soliteru na limanu 3, na jedanaestom spratu. Sedeo je u svojoj neokrečenoj sobici za stolom i pisaćom mašinom, pisao je svoj prvenac, veliki hit, kako je predviđao. Sa njim je živela Una, mlada konobarica koja ga je izdržavala u zamenu za stanovanje u ćumezu punom bubašvaba. Stalno je pretila kako će da se odseli, ali to nikada nije učinila, volela ga je, onako nevino, iskreno i glupo kako samo mlađa devojka može da voli starijeg muškarca. On nije mario za nju, odavno je odustao od ljubavi, sa njom bi bio u krevetu samo kad bi se napio, a i tada nije vodio ljubav, nego jednostavno tucao. Nije obraćao pažnju na svet oko sebe, živeo je na ružičastim oblacima zalaska sunca i popijene votke, nije izašao iz stana jako dugo, nije video poentu druženja i viđanja drugih ljudi, nije ih čak ni voleo. Una je skuvala kafu i donela je u radnu sobu.

„Izvoli,kolačiću moj, kako napreduješ?“

„A šta misliš kako napredujem, kravo jedna, stalno mi upadaš u sobu, dosadna si kao čir na dupetu!“

Uni su se u momentu oči napunile suzama, istrčala je iz radne i otrčala u svoju sobu, prekrila se preko glave i tiho jecala. Bila je tako nevina i divna, ali tako glupo zaljubljena...

Bzzz, čuo se interfon, Bojan se trgao iz oblaka, bzzz, čekao je da se Una javi... BZZZ,BZZZ! Ustao je iz stolice nadrkan, popio je malo votke i krenuo prema interfonu. Na putu do njega je bila i Unina soba, upao je u nju i počeo da se dere.

„Jes’ ti gluva, što se ne javiš?!“

Ona ga je samo pogledala suznim očima.

„Šta plačeš koji kurac, šta cmizdriš, kurvetino jedna, misliš da ja ne znam šta ti radiš u onoj kafančugi, pokazuješ pičku za bakšiš, gadiš mi se!“

Zalupio je vrata i krenuo prema interfonu, podigao slušalicu i naslonio je na uvo.

„Šta je?“

„Dobar dan, da li je to gospodin Bojan Maksimović?“

Čuo se ženski glas sa druge strane, Bojanu se učinio poznat, ali...

„Taj sam, šta ’oćeš?“

„Rođen 30-og Marta 1963.godine.“

„Da, da... Šta ’oćeš, ko si ti?“

„Vidite ovako gospodine Maksimoviću, ja sam SMRT i došla sam po vas, na spisku ste za danas...“

„Ma šta mi napriča. Nisam još mrtav, džabe si dolazila.“

„Nemoguće gospodine, naša agencija već vekovima pruža usluge čovečanstvu i mi nikad ne grešimo, nego budite ljubazni i otvorite mi vrata.“

„Pa ako si smrt, što ne prođeš kroz zatvorena vrata?“

„Ja sam gospodine smrt, nisam duh, molim vas otvorite.“

Bojan se nasmejao,bila mu je simpatična ova šala...

„Ajde upadaj!“

Rekao je i pritisnuo dugme. Prišao je vratima Unine sobe, pokucao i ušao...

„E jebote, da vidiš šta se sad desilo...“

„Boli me dupe šta se desilo, mrzim te izađi iz sobe!“

Vrisnula je Una kroz razmazanu šminku.

„Šta si rekla, kurvo jedna?!“

Skočio je na krevet i počeo da je udara pesnicama po licu, nosu, zubima, obrazima, vratu, stavio joj je ruku na usta.

„Šta je sad, plačeš, a? A znaš da izazivaš, sad ćeš da vidiš!“

Jednom rukom joj je uhvatio zglobove, a drugom razmakao rozi bade mantil i strgnuo gaćice, svukao je svoju odrpanu, isflekanu trenericu i gaće i zabio se u nju duboko koliko je mogao. Una je vrisnula i počela još više da plače, a on je nastavio još snažnije da ulazi u nju.

BZZZ,BZZZ,ponovo interfon...Bojan je skočio sa Une i pljunuo je, a ona se prevrnula na drugu stranu i zastenjala. BZZZ!

„Evo, jebote!“

Proderao se i javio na interfon.

„Izvinjavam se što vas opet uznemiravam, ali lift vam ne radi, da li bi bili ljubazni pa sišli dole.“

„Ma daj, koga ti zajebavaš, kakva si ti to smrt kad ne možeš da se popneš peške?“

„Poprilično lenja, zato bih vas zamolila da siđete.“

„Ne mogu, mrzi me, odjebi!“

„Dobro, ako mi ne verujete, molim vas bar izađite na terasu da vam dokažem, pogledajte dole, sigurno ćete  me prepoznati.“

„Ajd’ dobro, terasa je sa druge strane zgrade, ako te ne budem video, onda ću stvarno sići dole i pičku ću ti razbiti.“

Udario je slušalicom u zid i krenuo prema terasi, usput je prošao pored Unine sobe i čuo je jadnu i zaljubljenu kako jeca. Izašao je na terasu, naslonio se na ogradu i pogledao dole. Nema nikoga... Odjednom je čuo glas...

„Evo ovde sam, nagni se...“

Bojan se nagnuo još više i začuo korake iza sebe, pre nego što je uspeo da se okrene, osetio je dve sitne šake na svojim leđima, izgubio je ravnotežu, prevrnuo se preko ograde i počeo da propada...Osetio je tup udarac i ogroman bol, a zatim je bol nestao. Ležao je na hladnom betonu jedanaest spratova, plus prizemlje, ispod svoje terase. Otvorio je lagano oči i video nasmejanu Unu kako sedi pored njega, pogledala ga je i prošaputala.

„Jel’ sam ti rekla da ćeš me prepoznati, ja možda nekad poranim, ali veruj mi nikad ne grešim...“

The end

Dušan Gardinovački

Iz dnevnika jedne higijofobičarke II

27.11.2012. Utorak

            Dugo sam se zadržala na poslu, kucala neke izveštaje, i tako... ukočila mi se ruka. Dobro je, bolje je nego kad se skroz otkočim. ...Kad se otkočim osećam se tako čudno, prazno, bolovi su ono što me ispunjava. Ko luda sam bez njih.

To mi je zbog kičme, bol iz kičme širi se difuzno prema ramenu, pa paralelopipedno ka ruci. A, bolovi u kičmi samo su posledica kratkih stopala. Imam kratka stopala u odnosu na svoju visinu. Ona ne mogu to da izdrže, pa se kičma krivi, i mišići se zgrče. Neki put i padnem na nos jer su mi stopala toliko mala da ne mogu da se sinhronizuju sa hodom, primetim da jedna noga zaostaje i šepa, dok druga beži napred. Ja razroko hodam!

            ...tri zuba, tri zuba su mi izvadili u jednom danu, i to bez anestezije!

12.12.2012. Sreda

        ... „Dragi, ja ne gutam, pa znaš da imam problema sa želucem i varenjem.“

            Krenula sam na elektroterapiju, zbog ovih mojih bolova u leđima. Primetila sam da mi je koža skroz umrtvljena. Ništa ne osećam na njoj, jer su nervi toliko oštećeni. Lekar odvrnuo struju, pa sve prži, osetila ja miris paljevine. Kažem, bre, doktore, lakše malo, jesam ja ovde došla da se lečim ili da me ti roštiljaš?!

            Niko ne zna koja je to vrsta alergije, ne može se ustanoviti , a išla sam na sve moguće alergo-testove. Kad izađem na hladnoću, koža mi se tako ospe crvenilom, čak i kad uđem u zatvoren prostor to se crvenilo jedva povuče. Uz to i pecka. Kad uđem u previše toplu prostoriju, isto to crvenilo se pojavi, na licu i rukama, slični su simptomi. Kako to da niko ne može da mi kaže kakva je to alergija? Nazvala sam je alergija na hladnoću i toplotu (mada nisam stručna, ali eto ako neko treba da me pita za mišljenje).

            ...tresu mi se ruke, neverovatno! Ništa ne mogu mirno da držim. Mom malom nećaku se to dopada, uvek mene zove da ga vodim u WC.

31.12.2012. Ponedeljak

            Danas na poslu su me jako boleli laktovi. Nešto sam pomislila, da se to nije proširio onaj benigni tumor podlaktice, da nije ušao u poodmaklu fazu? Nisam mogla da naslonim laktove na sto. Još se to spojilo sa teškim oblikom hemoroida, nisam sedela ni pet minuta u kontinuitetu. Morala sam završiti ranije.

Nova godina!!! Vodio me dečko na doček kod drugara, kad tamo: jagnjetina! A meni pozli i od samog mirisa jagnjetine, pa kad se tu doda i nizak pritisak, mendža na svakih 12 dana, oni bolovi u laktovima i hemoroidi... Novu godinu dočekala u Urgentnom. Probudila sam se u krevetu i pomislih koliko oko mene ima sve nekih umišljenih bolesnika, džabe zauzimaju krevet! Ništa im ne fali, malo popili i nagudrali se. Nadam se da me neće prerano otpustiti, plašim se da se štogod ne zakomplikuje. Jes da je sada u redu, ali kad odem kući imam osećaj da će se sve pogoršati, takav mi organizam.

11.1.2013. Subota

            ...da kevo, nije čudo što ne mogu to da jedem, ni ne smem, znaš li ti da je moja pljuvačka netolerantna na GMO soju? Ima li nešto drugo za ručak?

15.2.2013. Petak

            Moja fiziologija je čudo prirode! Uvek me iznenadi. Kad sam se probudila ujutro, iz nosa su mi se slivali potoci. Pomislila sam da nije slučajno prehlada, ali nije. Meni suze cure na nos!

Putujem kod dragoga na vikend. Ne mogu da putujem autobusom, to me jako smara. Kad sam putovala linijskim kombijem, imala sam klaustrofobiju. Kao da sam putovala u kutiji! Još je zagušljivo bilo, ljudi kašlju, niko da otvori prozor, ma grozno! Neeeee moguuuu daaa dišeeem!!! Uh, jedva sam preživela putovanje. Zato sad idem linijskim taksijem, da se slično ne bi ponovilo.

 

* Higijofobija (lat. higiophobia) – strah od zdravlja, uznapredovali oblik hipohondrije, kad osoba više nema strah od bolesti, nego strahuje od svega onoga što bi joj moglo doneti zdravlje; strah da će se naglo ozdraviti.

         

ilustracija: Dragan Brusin     autori teksta: Nikola Oravec i Albina Milanov