Mirko i Ništavilo: Spekulativno dubljenje na glavi

crta: Aljoša Tomić    piše: Nikola Oravec

Lukina kritika 157945

Brišući prašinu sa polica i knjiga u odrednici srpski roman, za oko mi je zapalo Lagunino izdanje romana „PR ljubavni roman“ A. Ilića. Vođen novostečenom profesionalnom etikom, odlučio sam da ga pročitam i dam svoj pristrasni sud.

Lukina kritika 157945

Čitajući sinopsis sa poleđine

(„ogoljavanje istine o medijskim agencijama“, „internet-ljubav“, „rent-a-haker“, „ljubavni trougao“),

gledajući prednju stranu, korice ispunjene „ajd-da-kažemo-sublimisanim“ porukama

(„epohalno“, „knjiga decenije“, „remek-delo“)

i iščitavajući komentare na sajtu izdavača („najbolje knjiga koju sam pročitao...“, „neponovljiva knjiga o milenijalcima, generacijama od 70tih na ovamo...“, „pročitala sam na putu do posla...“)

odlučio sam da , boreći se u ratu koji je pokrenut pokličom

Ne pitaj me šta je novo, već šta je dobro!

raskrinkam na neki način ovog autora i ovu knjigu. Naša omiljena doktrina bi kazala

Da mu pošteno sudimo pa da ga strijeljamo!

Stičući predznanje o ovom djelu pročitao sam podatke o piscu. Aleksandar je prozni pisac, koautor romana Srpski psiho (pomen izdanja na poljskom) i ovo je njegov prvi roman. Tu su, očekivano iz konteksta, i kontakt podaci: mail, facebook i twitter. Potiskujem u sebi želju da ovom Iliću pošaljem sve što ću napisati, da mu „srežem u brk“ ili „...bradicu“. Gledam mu taj FB i već vidim moguće ishode.

On pogleda moj profil napiše mi nešto konstruktivno o mojoj nekonstruktivnosti, počne  rasprava o književnosti i filozofiji i ja ispadnem budala.

„Srezivanje u brk“ obavim hladno, ne pristajući na dvosmjernu komunikaciju, onda mi on razvuče crijeva po Laguna-Delfi portalima i ispadnem budala.

Upitam kolegijalno, kao mlad pisac, čovjeka kako diplomirani i nagrađivani filozof može bez pardona da radi to što radi i piše to što piše...i da sad ne nabrajam šta mi sve on kaže o sebi, negirajući mene kao mušicu u tegli, pa ispadnem budala.

Popustim pod pritiskom potajne želje za prijateljstvom, afirmišem komercijalizam zbog preživljavanja, trućam o larpurlartizmu, šiparički čekam odgovor i ispadnem budala... Vodeći se premisom da sam svakako budala, ostavljam mogućnost suočavanja sa aždajom u piščevoj koži za neki sledeći dan. Posle dva poglavlja, mase razočarenja, u glavi već osmišljenih komentara lansiranih ka Laguni i navale nervoznih đaka u potrazi za lektirom, brišući prašinu sa police pod slovom

„O“

nalazim taj Srpski psiho(pomen izdanja na poljskom) i čitam jednu potpuno drugačiju biografiju. A. Ilić je filozof, profesor filozofije, nagrađivan student filozofije za rad iz logike prije desetak godina i totalno sam zbunjen... Počinjem čitati knjigu u drugom filteru parke, očekujući, tražeći skrivenog Mirka ili bar miris mlaznog motora sa koga nas vreba GlavaBertrandaRasela... Ne nalazim.

Likovi u romanu su šturo napisani, nekarakterni, plitki i teško se vezati za nekog od njih. Ljubavi nema, romantični interes glavnog lika je „neka“ žena, opisana neutralno, bez osobina i konzistentnog ponašanja. Ljubavni trougao ne postoji. Postoji „vječita sudjajska“ prepreka da se ljubavnici spoje, ali je određena samo njihovom površnošću. U omotu trougla nađen je samo jednougao...ljubavni krug.

Da je pisac htio da napiše hroniku kontemporarnog urbanog društva gdje ljubavi, romanse, čak i patetike, jednostavno nema...Gdje su osjećanja mlaka. Gdje se lucidnost definiše kao mudrost, lascivnost kao strast, romantika kao patetika, tradicija kao seljanija, internet kao...nešto bez čega ne možeš a nije vazduh...kao jaja, hljeb ili so, na primjer. Da je htio da u svim svojim likovima predstavi aspekte sebe, skice svoje potrage za stabilnošću, da je htio da iskoristi talase zadovoljstva i „magičnog momenta“ koji ga ludački vozi i podiže kad god mu neko lajkuje status, sliku, repostuje objavu sa neke socijalne mreže na drugoj društvenoj mreži...Bilo bi sve to OK, ali nije on rekao ni mislio ni htio išta slično.

I nemoj sad ti tu meni, pošto si se usrao na šetalištu, objašnjavati kako je to dobro za cvijetne leje, ergo, za mlade koji ga mirišu, uzročno posledično za uvećanje eudaimonije. Ma, govno je, govno je govno. Postoji literarno sranje u gaće, ako ne možeš da trpiš...vježbaj!

Tek kad sam pročitao roman, otkrio sam šta ovaj čovjek-pisac-Ilić radi za život. On je urednik sajta, web PR i još nešto treće za Lagunu i Delfi, pobogu brate.

Pade mi na pamet da je on ekvivalent neonskom putokazu ka Scili i Haribdi.

E pa onda je licemjerje sve što piše. Ne može se srati u tanjir iz koga se ruča.. I ako ovaj Pisac kaže da laže i da je površan i da improvizuje i život i književnost, onda ga to ne opravdava i ne smije opravdati u očima čitaoca, ma kako prost čitalac bio.

Gospodine Iliću, vaš roman je sranje u bojama.

Zašto sada ovo višestruko pominjanje fekalija? Neke šale su nepotrebne jer promijene ton potonjeg teksta ali...

Gledam intervju ovog pisca na nekim televizijama i mislim se, pa dobro, dosta ovog blagog kenjanja, ožeži ga, svako dovoljno uporan može da diplomira filozofiju, šta ja više empatišem i pokušavam da opravdam nekako budalu, zar me ne podsjeća ovaj Pisac na par lokalnih profesora filozofije sa kojima je ljepše i lakše pričati o receptu za kompot nego o Levi-Strosu i Deridi (ovo je vezano za dio Piščevog intervjua gdje on objašnjava ushićenoj voditeljki kako dolazi do suštastvene "promjene" jezika u savremenoj komunikaciji). Intervju on, nalik na, još jednog bestseler "diplomca", Jelenu Baćić Alimpić završava sa objašnjenjem potrebe za pražnjenjem, očišćenjem, katarzom-šta-li...A to sve mene asocira na sranje! Shvatam ja da je Orvel valjda jeo mrkvu bar mjesec dana da zaboravi slike antiutopije posle pisanja romana. Ili da je poneki velikan bacio sebe i svoj bol pod voz-žilet-bajonet-kuršum-most ili kakav drugi trajekt preko Stiksa...Ali nije veltšmerc i gangrenozna noga isto, nije "Veliki talas" isto što i "Crveno i Crno" i nisu "Hladna predjela za toplu braću" isto što i "Klub Žilijet" Saše Grej...ili možda jesu!!! Vozdignuo bi se Sančo! Aleluja!

No, vratimo se na Lažnog Dimitrija i Mimikrija...Kakvo očišćenje ti tražiš posle literarnog konglomerata koji čine zaneseni floskularni opisi sa odmjerenim "Gore and Disturbing" primjesama (s tim što je "Gore" ovdje kao kod uzbudjenog šesnaestogodišnjaka...iz čega pomalo bistrimo Ilićevu fascinaciju Bretom Elisom) i rečenica tipa "pronašla je negdje Milka čokoladu od tristotine grama sa čitavim lješnicima pa smo je pojeli".

Bolje da sad prekinem ovu kritiku, da se ne povrijedim kao junoša Ilić, da ne istegnem, ne-dao-bog, kakvu sinapsu.

Ustanem iza stola,

poljubim ženu. Otpjevam sa djecom "Ćopavog komarca".

Ispušim jednu kontemplativnu cigaru i gotovo.

Eto koliko treba da se oporavi od pisanja i misli o ovoj knjizi i piscu. Nadam se da se on još pati prazneći se. Da će napisati najavljeni nastavak, da će taj nastavak imati uspjeha, da ga popljujem onako, ne čitajući ga, a priori.

Luka Lukić

Antibot

   Vučić. "Zbog potrebe za većom demokratičnošću na Jutjubu traže se ljudi spremni da pomognu održavanje zvaničnog kanala Aleksandra Vučića". Vučić. 

   Sa ovakvim saopštenjem su se danas javnosti obratili administratori kanala. Vučić. Naime, radi se o potrebi da se na dugoročan period uposle ljudi koji su skloni kliktanju levog dugmeta miša, a imaju razvijen nacionalistički osećaj u desnoj ruci. Vučić. Takođe, ideja je da se kod skeptičnog dela publikuma, koji ne veruje u realnost bajkovitih obećanja, i za programe stranke i predsednika drže da nisu ništa drugo do na bot-skim talasima uznešena propaganda, probudi osećaj za aktivnije učestvovanje u besmislenim onlajn prepucavanjima. Vučić. 

   Ovo je idealna prilika da se pokaže da je Srbija na putu promena i da kao hiperlup voz, konkord avion, metak iz AK-47, juri ka Evropi i evropskim vrednostima, čvrsto stojeći na četiri stuba oslonca Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina, kao stolica iz Ikee. Vučić.

   Subskrajbuj se. Vučić. Odaberi ručicu i klikći. Vučić. Klikći kao da si blagosloven najnovijim patrijaršijskim audijem, srpstvom i heteroseksualizmom koje si sam izabrao, jer sa verom u Boga miš u ruci, kao mač, bato, vrh Kosova ravna, za četiri persijska ocila, mala je cena život ovekovečen sjajem monitora. Vučić.