Anketa

Zaustavi me jednom prilikom neka devojka na ulici. Imala je crvenu kosu i šešir od petlovog perja. Možda i nije bio od petla, ali ona je ličila na kokošku, pa joj je lepo stajao.

- Dali ste raspoloženi za jednu anketu ? - upita ljubazno.

- Nisam - odgovorih neljubazno.

- A zašto moliću ? - beše uporna.

- Juče mi je umrla krmača - odgovorih.

- Kakva krmača, jel mangulica ? - uze da zapisuje.

- U svesci za srpski - rekoh, kao potrešeno.

- Pa šta, i meni je umro Dejvi Kroket i ostavio mi ovu kapu na glavi, smrdi na jazavca, ali ja ju volim jer sam bila zaljubljena u njega ... - zapade u histeričan plač.

- Dobro, dobro, znam da vam je teško, samo sam se šalio, ja nemam krmaču ni svesku iz srpskog.

U ostalom, ja sam Hrvat.

- Hvala što ste učestvovali u anketi, obrisa suze crvenperka. Ovi podaci će biti uneti u bazu podataka o psihičkom stanju naše populacije.

Dok sam odlazio od nje, ona je već lovila sledećeg kandidata.

Nisam, u stvari, hteo da joj otkrijem pravu istinu.

Meni je, naime, umro miš ljubimac, kojeg sam hranio mačkama.

Hvatao sam ih po kontejnerima i u komšiluku kod otmenih gospođa, davio ih u WC šolji i nosio mom ljubimcu.

Na kraju je ponestalo mačaka, pa sam pošao za Italiju da ih kupim u kasapnici.

Miš je u međuvremenu uginuo.

Nisam mogao to da joj kažem, jer onda mi se plače, i reagujem impulsivno, kao ona zbog Dejvi Kroketa.

Slavko Mali

Daca i prastara dilema

autor: Jovan Živković

Kako je dupe otišlo u zasluženu penziju

Rešilo dupe da se povuče iz aktivne službe i da konačno ode u zasluženu penziju.
Sranja mu je već odavno bilo preko glave , a i govna su mu sve češće, usled svakodnevnog rutinskog iskenjavanja, zastajala u grlu.
Međutim, ne lezi vraže, u Zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje su mu odmah stavili do znanja da nikakvu penziju ne može da dobije, budući da mu stomak-poslodavac nikada nije uplatio doprinos ni za dan radnog staža. 
Potpuno rastrojeno i deprimirano ovim saznanjem, dupe otpoče generalni štrajk, s namerom da se žestoko osveti svome bezdušnom poslodavcu.
Primenjujući izvesne tehnike nedisanja i duboke koncetracije praćene snažnim stiskanjem zuba, izazvalo je veštački zatvor, tako tvrd da ni najmanji vetrić a kamo li nešto supstancijalnije od njega nije mogao da izađe napolje kroz napokolebljivi i nepotkupljivi prsten sfinktera.
Ovakva očajnička mera prouzrokovala je najpre izvesne probleme sa varenjem a potom i ozbiljno nadimanje stomaka, nesposobnog da pronađe alternativni način za plasiranje i izvoz svojih proizvoda, koji su se nagomilavali i nagomilavali unutar skučenog magacinskog prostora, izazvavši na kraju njegovo pucanje, konačni prekid proizvodnje i likvidaciju čitavog preduzeća, vlasnika istog i svih pratećih službi i organizacionih celina.
Dupe je napokon moglo da se posveti izradi figurica od toalet papira, koja mu je pored razonode i izražavanja do tada potisnutih kreativnih potencijala, donosila i izvesne prihode, neophodne za koliko-toliko mirnu starost dostojnu dupeta.

Naravoučenije: SMRT KAPITALISTIČKIM GOVNARIMA - ŽIVELA SOCIJANALNO ORIJENTISANA KREATIVNA INICIJATIVA!

Ivan Tomić Mister

Mirko i Ništavilo - Pomračenje genija

crta: Aljoša Tomić   piše: Nikola Oravec

Pisma iz Argetine II

Dan 277.

(golden brown - 'hašiš, čokolada, govno')

Bernardijeva soba na plaži.

Na ponti više nema plastičnih ležaljki, gumenih lopti (njih nema već danima), Coca Cola suncobrana, Poganov je otplovio na hladni daleki istok, Neil Pride Hobie Cat je odjedrila u bolje šjutra, Toma je sprao zaliv koji više nije zaliv nego 'veliki hladni Okean' u kome živi jedna jedina džinovska kornjača. Lonesome George. Ili njegov duh. Kamo (ne)sreće.

Na pontu su bili poredjani komadi iz sobe Bernarda Bernardija i sve je bilo nekako...

'Golden brown texture like Sun...'

Dan 321.

(veliki korak za ženskog čoveka a mali za čovečanstvo)

- Ajde skoči, neće ništa da ti bude, to je samo voda, nije beton.

- Znam, hoću ja da skočim ali ne smem.

- Eto zapuši nos i zatvori oči i kao da nisi ti, samo skoči.

- A uši?

- E pa biraj, ili nos ili uši, tri ruke nemaš.

- A da probam sa ovog nižeg?

- Ajde probaj sa nižeg, pola metra, metar, nije tu problem nego u glavi, prvi je uvek najteži, zato ga obavi što pre, ne budi puh, skoči.

- Neću ja da budem puh ali ne smem.

- To je samo more. Kao skok u nesvesno.

- A šta ako pipnem dno?

- Jednom je jedan kriminalac rekao Kada misliš da si dotakao dno a ono ima još dalje od toga.

- A?

- Nećeš dotaći dno, samo zakorači, napravi taj veliki korak za tebe a mali za čovečanstvo. 3 2 1...

Dan 365.

(posle godinu dana odmora)

Za godinu dana odmora mora se desiti barem jedan rodjendan. Rodjendan na moru kad si rodjen sred leta nije neko čudo. A meni je čudno. Ne kao šuma. Nego kao more.

Hvala i Mariji i Petru i Aleksandri.

Dan 409.

(kada san neće na oči)

- Šta radiš to, jebote? Ne drmaj krevet!

- Kada kucne ponoć ja postajem Vibrafon!

- Šta bre?

- Vibrafon! To je najnoviji lek sa obale Trinidada i Tobaga za mir u svetu i na okeanima, naftne mrlje na dosijeu i u restoranima, ozonsku rupu i rupe na dupe, šarlah, velike boginje, kandidijazu kako gornju tako i donju i patkicu za kadu. Samo odabrani mogu da vibriraju na pravoj talasnoj dužini koja ovisi o geografskoj širini i vibracijama prijatnim i pritajenim izleče gore navedeno i još 408 (Voždovac - Ralja) potencijalnih stanja!

- Ne seri! A šta ako nemam patkicu?

- Onda može i morka!

- A šta je morka? Jel to isto kao kokoška samo više fensi pa ima drugo ime?

- Morka je kokoška koja sve mora sama.

- Pa moja komšinica Jelisaveta je onda morka.

Dan 453.

(majmuni, grbavci, papagaji, crnkinje, budale, patuljci i druga stvorenja za jeftinu zabavu)

jeftina zabava

(ne znam šta bi Jefta rekao na ovo)

na slovo, na slovo G

gospode gle gusto gizdavo govno gorepomenutog gnusnog graorastog glavatog goluba gde gazi gorućom gostoprimljivom Gvadalaharom

Dan 497.

(životinjsko carstvo, Pez dispenser i kaćunčica)

ribica & pače

miš & koka

mačkica & mačor

Miško & Lidija

(znam Miška i Lidiju)

dobro oni nisu životinje,

dok ne ostanu sami,

Kamagra iz Pez dispensera...

kaćunčica i Dimitrije Vojnov!

Da li je još nekome do seksa?

Dan 541.

(bura)

Danas je počela bura, taj strašni huk sa vrhova planina, dah zaboravljenih bogova čija se lica kriju u oblicima oblaka, duh koji svira orgulje fijuka, rasteruje zle i nemile, vuke i medjede i vraća more nazad na pučinu. Danas sam se posle više od 11 godina vratio na vis sa kog se mogao videti i zaliv i pučina. Danas više ne. Verujem, ipak, da će bura još danas razasuti moje poglede, svaki u svoju daljinu.

Đorđe Aćimović

Neznana idila

Beogradski Kragujevac

1.

Ma ne lupetam ja gluposti, ozbiljno.
Našao sam sinoć malog ubogog ptića na ulici. Bilo mi ga žao i ponesoh ga
kući autobusom. Kao, da mu pomognem, da mu se nađem u nevolji; a
nemam pojma kako bih mogao da pomognem. Ispao je iz
gnezda, teška sudbina, sav se jadan ugruvao, mokar kao ona vražija stvar,
ne može ni da gleda na oči koliko je natopljen. Uglavnom, 'tedo ga
zaklonim dok ne prođe najgore. Jer i tako, ja bih napolju po takvoj kiši crko,
iako nisam vrabac. Dao mu ja neke mrve leba, i vodu na pipetu, kao u
hotelu, a on se sve nešto kanda buni. Kao ne ličim mu na majku. Buni se.
Ne valja mu. Pa i ne ličim, priznajem, i dobro je što ne ličim. Samo bi mi
još falilo, da nosim vrapčija jaja. Posle je malo, bogami i odspavao, dok se
prosušio - a onda, što se tad okuražio. Počeo mnogo da se pravi važan.
Kao ume da leti, a zajebo se - šta on zna, zna li ili ne zna. I reko, baš da
vidim kako će da leti po stanu, nije mu ovo - ono njegovo nebo. Pa se
sve nešto zaleće i udara u prozore, a ja šta ću; ne bih da ga hvatam u letu,
da glumim  mamu, ali sve vrtim glavom u krug i vičem "CCC CCCC". Ne
vredi, a mislim se - shvatiće, još je mlad, ima vremena. A i ne žive oni
dugo. A i što bi pa živeli. Ne zanose se oni ko mi budale.
I evo, crče jutros. Ja mislio da se prenemaže. Ali ipak, šta on zna, jel crko
ili nije.


2.

I tako smo ti Damir i ja navatali neko zivinče, isto tako, neku bubicu crnu
ko mrak i mi, kao, rekosmo - vidi bubašvaba. Al' oćeš, nije bubašvaba.
Ima neke rogove i čuda po sebi, nikad ne vido takvu bubeštiju. I Damir
poče da joj zviždi, a ona ništa, on opet zviznu a ona se trznu, zna kurva,
nego neće da pokaže. I tako smo joj zviždali a ona se kao šepuri...
Mi u stvari 'teli da je sklonimo sa sunca. Znaš, crna buba a sunce jako, pa
da je ne oprlji. Šta će posle oprljena, ko bi je hteo takvu, neki bubac ne bi
sigurno. Da je bela pa i ajde, da je i ne diramo. I tako je mi sklonili sa sunca,
a Damir uze motku pa poče da lupka po zemlji, a buba se zaigrala.
Kao opustila se ženska, valjda misli da je neka fešta. A ja ga pitam da nije
zrikavac, a on kaže - Nije. Ja ga opet pitam a da nije zrikavac a on kaže -
Nije. Ja ga opet pitam, kad on kaže - KEKA. I onda smo se smejali, bilo
lepo u pičku materinu.

Neznana idila

Prošao sam bako tvojim sokakom
Spustila si pendžere i rano legla
Znam, sutra ima puno da se pegla
Pirinač trebi, šije, od ranog jutra hekla
Ali priznaj mi nešto,
Kada si bako poslednji put "Ljubavi" rekla?
Ostavi muštike i šustikle bako
Odimo u šetnju do obližnjeg parka
Nije život španska intriga i čarka
Ti to znaš i sama predratna ženo
Koliko si pedantna zna samo antanta!

A za mene koga je briga?
Ne budi tako gorda i nadmena bako
Evo obućiću sako,
Podneti priče socrealizma
Jer ti si dete rodom iz Dadaizma
Zvaću te Dada nano, ajde pođi amo
I pogledaj me samo.
Smreškane su usne tvoje tako samotne
Od tragova ljubavi i pohote, dođi
I zavodljivo zapevaj Internacionalu
Protezom daj takt, ja sam spreman
Ovo veče Tebi dat, koji minut, dan, sat -
Ne dam te bako, ja tebe znam i najzad,

Poljubi me bako u regtajm stilu
I zaplovićemo onda u neznanu idilu.

Tautološki prevrat

floskulno cvetaš
dok diskurzivno razgovaraš
određen determinizmom
anticipiraš pretpostavljajući
pragmatično koristiš
izuzetno par ekselans
postmoderno savremen
ekstravertno otvoren.

platformno uzvisuješ
održivo razvijaš
sofistički prevaren
solidno čvrst
progresivno napreduješ
ekstremno krajnje
rapidno ubrzavaš,
pod skepsom sumnje.

Siniša Stojanović Sinister