5.11.2012. Ponedeljak
Dragi dnevniče, probudila sam se sa teškom migrenom i
vrtoglavicom. Dan mi je baš super počeo. Pila sam kafu, i imala gadne želudačne
probleme (da nije možda helikobakterija), mučninu i obilno krvarenje. Sve u
svemu, sjajno se osećam, mada me reumatizam nešto popušta, pa se plašim da se
šta ne zakomplikuje u organizmu. Ni
herpesa na usni skoro da nema više. Šta ću sad? Nije mi ovo trebalo, šta ću ako
se to sve zaleči?
... i na poslu sam, dok sam brisala prašinu istegnula
tetivu šake. Mnogo je bolelo, pa sam morala da zavijem ruku u elastični zavoj.
Sva sreća da uvek nosim jedan u tašni, nikad ne znaš šta može da se desi. Nosim
i tablete protiv bolova, ali ih ne pijem
uvek, čak i kad me glava rastura, i kad me bole umnjaci koji rastu. Neću da
pijem ništa odjednom, zlu ne trebalo. Ne znam kako ću izdržati tu naglu promenu
metabolizma, usled naglog unošenja hemijskih supstanci. Sa bolešću moraš
pažljivo, da je pustiš, da je neguješ i povremeno rehabilituješ. Najteže je
biti zdrav.
Neke moje koleginice su se žalile da imaju osetljivu kožu
i kosu. Ja sam im odmah sugerisala da to nije ništa, pa meni kosa opada, ej
bre, puna šaka kose mi ostane kad malo prođem rukom kroz kosu. A, koža lica mi
je izuzetno suva i puca, peče na dodir, potrošim celu hidratantnu kremu za tri
dana.
7.11.2012. Sreda
...tako da danas nisam otišla na posao, imam zakazano kod
lekara. Tamo mi se neka baba u čekaonici žalila na svoje boljke. More, baba,
mani me priče, ja sve to imam, i još više nego ti. Imam cističan jajnik i nešto
na grliću materice, a što se tiče leđa, daj mani me, okoštavaju mi vratni pršljenovi,
i kičmeni živac mi je tako uklješten da mi treba sto godina da se podignem iz
stolice. Vidiš da moram i kragnu da nosim zbog toga, dobro je da je uvek imam
pri ruci, da budem spremna kad počnu bolovi. I ti meni nešto pričaš? Jao, što mrzim vas
penzose, samo se na nešto žalite a ništa vam nije. Ne dozvoljavate nama mladima
ni da na vreme zakažemo kod lekara. Celu ste listu za zakazivanje ispunili. Ti
meni pričaš o astigmatizmu, pa ja to imam još od vrtića. Još sam i anemična i
imam nizak pritisak, jao, nije mi dobro, joj, ajde baba ustani da sednem, ajde!
Vi penzioneri sva ste mesta zauzeli, ne može mlad čovek ni pošteno da sedne! Ko
da ne sedite i ne izležavate se po vasceli dan kod kuće! I u busu tako ja moram
da stojim zbog vas, iako me jako muče kolena, koja bi trebalo da operišem. Uh, odmah
me nešto i žgaravica muči, zbog neuroze, uh!
...morala da snimim to, koštalo boga oca! Imala neku
izraslinu na dojci, išla na mamografiju. Pomislila sam: da nije maligno? Može
biti, tako mi se činilo. Doktor mi je rekao da ništa ne brinem, da je to
benigna izraslina. Ali, doktore, da li ste sigurni? Meni to tako deluje
maligno, zar je moguće da nije? Znam ja mene, neverovatno bi bilo da me ta
pošast zaobiđe! Baš zato bih ja da proverim još negde, da se konsultujem i sa
drugim mišljenjima i dijagnozama, ne bih da se šta zakomplikuje, mora biti da
je to maligno! Doktor iako je rekao da mi nije ništa (u šta ja čisto sumnjam),
prepisao mi je neki KUROMYCIN
,
da ga uzimam što češće i u što većim količinama, a da početna doza bude tri
puta dnevno dva meseca.
9.11.2012. Petak
Dragi
dnevniče, danas sam došla iz urgentnog na posao, jer mi je naglo pozlilo.
Shvatila sam koliko je naše zdravstvo loše, toliko loše da ne mogu da utvrde
dijagnozu šta mi je. Iako ja imam koksaki virus u poodmakloj fazi, pesak u
bubregu koji se pretvara u kamenje, i povremene epileptične napade. Uz to još i
neku prehladu vučem cele nedelje. Strašno, kakvi su ti lekari, sram ih bilo!
Pijem
toliko lekova da sam morala da napravim podsetnik u telefonu, kako bih znala
kad koji treba da pijem. Uz to, još i ovaj KUROMYCIN! Ali, to neću da uzimam,
jer se kontraindikuje sa tabletama koje sada pijem. Ne bih ni počinjem, šta ću
ako naglo ozdravim? Od teške bolesti još gore je teško ozdravljenje!
10.11.2012. Subota
...slab
kapacitet pluća i loša cirkulacija, uživam u vikendu! Dobila sam još jednu
bolest, u širokoj paleti mojih bolesti. Imam benigni tumor podlaktice, mada sam mislila da opet nije štogod
maligno.
Nudili me u
gostima da jedem štapiće od integralnog brašna i gibanicu,ali ne, neka hvala! Nuđen
ko i čašćen! Organizam mi je netolerantan na makrobiotiku, i alergična sam na
laktozu, tako da sam ostala gladna. Šta ću, ne mogu čestito ni da jedem kod
naših kumova! Zato sam posle svratila na jedan veliki index sendvič, sa
urnebesom.
...AAAA!!!
DALJE OD MENE!!! OTERAJTE JE, UBIJTE TU PČELU! ALERGIČNA SAM NA UBOD PČELE!
11.11.2012. Nedelja
...zdrava?...eh,
ta mononukleoza!
...da
imam sve bolesti. Šta bi bilo da neku izlečim? Biće to veliki problem za moj
dugo bolesni organizam. Uočila sam i neke psihičke bolesti: imam fobiju od buba
i pasa, a ni klaustrofobija mi nije strana. Uđem ti tako u lift, i dok se
spuštam do prizemlja histerišem sve vreme. Onda, kad se iz prodavnice vraćam,
opet u liftu nekontrolisano histerišem do petog sprata. I, čim uđem u svoju
malu sobu, klaustrofobična histerija se nastavlja! I tako svaki dan, po celi
dan!
Ja
sam specifičan slučaj, dragi dnevniče. Eh, kad bih znala od čega sve bolujem,
toliko bolesti, ne znam ni kako ostajem živa. Najveća sreća bi mi bila da mi
pošalju konzilijum Svetske Zdravstvene Organizacije, da me posmatraju i utvrde
dijagnozu – mislim da bi ostali bez teksta! Teško da bi i oni mogli da kažu šta
mi je, ja sam stvarno jedinstveni slučaj za medicinu i patologiju!
* Higijofobija (lat. higiophobia) – strah od zdravlja,
uznapredovali oblik hipohondrije, kad osoba više nema strah od bolesti, nego
strahuje od svega onoga što bi joj moglo doneti zdravlje; strah da će se naglo
ozdraviti.
montaža: Dragan Brusin tekst: Albina Milanov i Nikola Oravec
