Mirko i Ništavilo: Spekulativno dubljenje na glavi

crta: Aljoša Tomić    piše: Nikola Oravec

Lukina kritika 157945

Brišući prašinu sa polica i knjiga u odrednici srpski roman, za oko mi je zapalo Lagunino izdanje romana „PR ljubavni roman“ A. Ilića. Vođen novostečenom profesionalnom etikom, odlučio sam da ga pročitam i dam svoj pristrasni sud.

Lukina kritika 157945

Čitajući sinopsis sa poleđine

(„ogoljavanje istine o medijskim agencijama“, „internet-ljubav“, „rent-a-haker“, „ljubavni trougao“),

gledajući prednju stranu, korice ispunjene „ajd-da-kažemo-sublimisanim“ porukama

(„epohalno“, „knjiga decenije“, „remek-delo“)

i iščitavajući komentare na sajtu izdavača („najbolje knjiga koju sam pročitao...“, „neponovljiva knjiga o milenijalcima, generacijama od 70tih na ovamo...“, „pročitala sam na putu do posla...“)

odlučio sam da , boreći se u ratu koji je pokrenut pokličom

Ne pitaj me šta je novo, već šta je dobro!

raskrinkam na neki način ovog autora i ovu knjigu. Naša omiljena doktrina bi kazala

Da mu pošteno sudimo pa da ga strijeljamo!

Stičući predznanje o ovom djelu pročitao sam podatke o piscu. Aleksandar je prozni pisac, koautor romana Srpski psiho (pomen izdanja na poljskom) i ovo je njegov prvi roman. Tu su, očekivano iz konteksta, i kontakt podaci: mail, facebook i twitter. Potiskujem u sebi želju da ovom Iliću pošaljem sve što ću napisati, da mu „srežem u brk“ ili „...bradicu“. Gledam mu taj FB i već vidim moguće ishode.

On pogleda moj profil napiše mi nešto konstruktivno o mojoj nekonstruktivnosti, počne  rasprava o književnosti i filozofiji i ja ispadnem budala.

„Srezivanje u brk“ obavim hladno, ne pristajući na dvosmjernu komunikaciju, onda mi on razvuče crijeva po Laguna-Delfi portalima i ispadnem budala.

Upitam kolegijalno, kao mlad pisac, čovjeka kako diplomirani i nagrađivani filozof može bez pardona da radi to što radi i piše to što piše...i da sad ne nabrajam šta mi sve on kaže o sebi, negirajući mene kao mušicu u tegli, pa ispadnem budala.

Popustim pod pritiskom potajne želje za prijateljstvom, afirmišem komercijalizam zbog preživljavanja, trućam o larpurlartizmu, šiparički čekam odgovor i ispadnem budala... Vodeći se premisom da sam svakako budala, ostavljam mogućnost suočavanja sa aždajom u piščevoj koži za neki sledeći dan. Posle dva poglavlja, mase razočarenja, u glavi već osmišljenih komentara lansiranih ka Laguni i navale nervoznih đaka u potrazi za lektirom, brišući prašinu sa police pod slovom

„O“

nalazim taj Srpski psiho(pomen izdanja na poljskom) i čitam jednu potpuno drugačiju biografiju. A. Ilić je filozof, profesor filozofije, nagrađivan student filozofije za rad iz logike prije desetak godina i totalno sam zbunjen... Počinjem čitati knjigu u drugom filteru parke, očekujući, tražeći skrivenog Mirka ili bar miris mlaznog motora sa koga nas vreba GlavaBertrandaRasela... Ne nalazim.

Likovi u romanu su šturo napisani, nekarakterni, plitki i teško se vezati za nekog od njih. Ljubavi nema, romantični interes glavnog lika je „neka“ žena, opisana neutralno, bez osobina i konzistentnog ponašanja. Ljubavni trougao ne postoji. Postoji „vječita sudjajska“ prepreka da se ljubavnici spoje, ali je određena samo njihovom površnošću. U omotu trougla nađen je samo jednougao...ljubavni krug.

Da je pisac htio da napiše hroniku kontemporarnog urbanog društva gdje ljubavi, romanse, čak i patetike, jednostavno nema...Gdje su osjećanja mlaka. Gdje se lucidnost definiše kao mudrost, lascivnost kao strast, romantika kao patetika, tradicija kao seljanija, internet kao...nešto bez čega ne možeš a nije vazduh...kao jaja, hljeb ili so, na primjer. Da je htio da u svim svojim likovima predstavi aspekte sebe, skice svoje potrage za stabilnošću, da je htio da iskoristi talase zadovoljstva i „magičnog momenta“ koji ga ludački vozi i podiže kad god mu neko lajkuje status, sliku, repostuje objavu sa neke socijalne mreže na drugoj društvenoj mreži...Bilo bi sve to OK, ali nije on rekao ni mislio ni htio išta slično.

I nemoj sad ti tu meni, pošto si se usrao na šetalištu, objašnjavati kako je to dobro za cvijetne leje, ergo, za mlade koji ga mirišu, uzročno posledično za uvećanje eudaimonije. Ma, govno je, govno je govno. Postoji literarno sranje u gaće, ako ne možeš da trpiš...vježbaj!

Tek kad sam pročitao roman, otkrio sam šta ovaj čovjek-pisac-Ilić radi za život. On je urednik sajta, web PR i još nešto treće za Lagunu i Delfi, pobogu brate.

Pade mi na pamet da je on ekvivalent neonskom putokazu ka Scili i Haribdi.

E pa onda je licemjerje sve što piše. Ne može se srati u tanjir iz koga se ruča.. I ako ovaj Pisac kaže da laže i da je površan i da improvizuje i život i književnost, onda ga to ne opravdava i ne smije opravdati u očima čitaoca, ma kako prost čitalac bio.

Gospodine Iliću, vaš roman je sranje u bojama.

Zašto sada ovo višestruko pominjanje fekalija? Neke šale su nepotrebne jer promijene ton potonjeg teksta ali...

Gledam intervju ovog pisca na nekim televizijama i mislim se, pa dobro, dosta ovog blagog kenjanja, ožeži ga, svako dovoljno uporan može da diplomira filozofiju, šta ja više empatišem i pokušavam da opravdam nekako budalu, zar me ne podsjeća ovaj Pisac na par lokalnih profesora filozofije sa kojima je ljepše i lakše pričati o receptu za kompot nego o Levi-Strosu i Deridi (ovo je vezano za dio Piščevog intervjua gdje on objašnjava ushićenoj voditeljki kako dolazi do suštastvene "promjene" jezika u savremenoj komunikaciji). Intervju on, nalik na, još jednog bestseler "diplomca", Jelenu Baćić Alimpić završava sa objašnjenjem potrebe za pražnjenjem, očišćenjem, katarzom-šta-li...A to sve mene asocira na sranje! Shvatam ja da je Orvel valjda jeo mrkvu bar mjesec dana da zaboravi slike antiutopije posle pisanja romana. Ili da je poneki velikan bacio sebe i svoj bol pod voz-žilet-bajonet-kuršum-most ili kakav drugi trajekt preko Stiksa...Ali nije veltšmerc i gangrenozna noga isto, nije "Veliki talas" isto što i "Crveno i Crno" i nisu "Hladna predjela za toplu braću" isto što i "Klub Žilijet" Saše Grej...ili možda jesu!!! Vozdignuo bi se Sančo! Aleluja!

No, vratimo se na Lažnog Dimitrija i Mimikrija...Kakvo očišćenje ti tražiš posle literarnog konglomerata koji čine zaneseni floskularni opisi sa odmjerenim "Gore and Disturbing" primjesama (s tim što je "Gore" ovdje kao kod uzbudjenog šesnaestogodišnjaka...iz čega pomalo bistrimo Ilićevu fascinaciju Bretom Elisom) i rečenica tipa "pronašla je negdje Milka čokoladu od tristotine grama sa čitavim lješnicima pa smo je pojeli".

Bolje da sad prekinem ovu kritiku, da se ne povrijedim kao junoša Ilić, da ne istegnem, ne-dao-bog, kakvu sinapsu.

Ustanem iza stola,

poljubim ženu. Otpjevam sa djecom "Ćopavog komarca".

Ispušim jednu kontemplativnu cigaru i gotovo.

Eto koliko treba da se oporavi od pisanja i misli o ovoj knjizi i piscu. Nadam se da se on još pati prazneći se. Da će napisati najavljeni nastavak, da će taj nastavak imati uspjeha, da ga popljujem onako, ne čitajući ga, a priori.

Luka Lukić

Antibot

   Vučić. "Zbog potrebe za većom demokratičnošću na Jutjubu traže se ljudi spremni da pomognu održavanje zvaničnog kanala Aleksandra Vučića". Vučić. 

   Sa ovakvim saopštenjem su se danas javnosti obratili administratori kanala. Vučić. Naime, radi se o potrebi da se na dugoročan period uposle ljudi koji su skloni kliktanju levog dugmeta miša, a imaju razvijen nacionalistički osećaj u desnoj ruci. Vučić. Takođe, ideja je da se kod skeptičnog dela publikuma, koji ne veruje u realnost bajkovitih obećanja, i za programe stranke i predsednika drže da nisu ništa drugo do na bot-skim talasima uznešena propaganda, probudi osećaj za aktivnije učestvovanje u besmislenim onlajn prepucavanjima. Vučić. 

   Ovo je idealna prilika da se pokaže da je Srbija na putu promena i da kao hiperlup voz, konkord avion, metak iz AK-47, juri ka Evropi i evropskim vrednostima, čvrsto stojeći na četiri stuba oslonca Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina, kao stolica iz Ikee. Vučić.

   Subskrajbuj se. Vučić. Odaberi ručicu i klikći. Vučić. Klikći kao da si blagosloven najnovijim patrijaršijskim audijem, srpstvom i heteroseksualizmom koje si sam izabrao, jer sa verom u Boga miš u ruci, kao mač, bato, vrh Kosova ravna, za četiri persijska ocila, mala je cena život ovekovečen sjajem monitora. Vučić.

Mirko i Ništavilo - Berberin koji se ne brije sam

*Raselov paradoks ili paradoks berberina: U selu postoji berberin koji brije sve ljude koji se ne briju sami. Ko onda brije berberina? Iz toga sledi, ako se brije sam onda se ne brije, a ako se ne brije sam onda se brije. 

crta: Aljoša Tomić piše: Nikola Oravec

Sveti Sava i PVC stolarija

I vide Sveti Sava kako narod u kuće unosi svetlost u džakovima, pa im stade govoriti:"Ugradite pvc stolariju pa će vama svetlost sama dolaziti!" I od tada narod ugrađuje pvc stolariju u kuću.

Istina je tamo negde...

Borislav Stanić

Jajoglavi

Ukoliko želiš da tvoj praznik bude još svečaniji, dostojniji, pošteniji i duhovniji, ParaDocs je za tebe pripremio sličice sa omiljenim ti likovima iz najaktuelnijih i najgledanijih realiti šovova sa ovih prostora. Nalepi ih na svoja jaja i pokaži se srbinom bez obzira na to da li si krao ili si pokraden, bez obzira da li imaš šunke ili jagnjetine, bez obzira da li imaš četiri ili tridesetdva zuba u glavi, bez obzira da li imaš praznu glavu ili pasoš u džepu, bez obzira da li preferiraš kavijar ili sendvič... Vreme je za slavlje!

Mentalac

Aforizmi

Danas su izbori

Daca sreće mačo tipa

Jovan Živković

Angloserbian poems / srpskoengleske pesme

“All witches and fairies Are chasing me around Here's a pocket Where no money could be found"

(Hank Williams sr. - Straight to Hell)

*

"I didn't even start to shave And my life was for no complain When I went to my uncle O'Neill By old dusty road to Dublin"

(ирска трад.)

*

"Give birth to the sons Go to other ones Just leave me in peace

I won't die and I'll still love Somewhere in Siberia, at least"

(Walt Whitman - I’m Voting for Love)

*

"And you were my unbelief The only mistake of my youth There's just nothing between us No sorrow or joy, that's the truth" (Charlotte Bronte - The Unbelief)

*

"Cry, babe, cry I stayed on River Kwai I can't come to you They don't let me through"

(William Cuthbert Faulkner - The Bridge on River Kwai)

*

"My whole life is a dead sea Without a single wave Only memories are sailing On the yellow pages trail"

(Sylvia Plath - Be careful who you sleeping with)

*

"Little ant, little ant Disappeared in chest I have got to find him, Just to take his place"

(William B. Yeats - Little Ant)

*

“You are not born for love You're navigated by the wrong star And that's why you're not given To wear gold on your hand or hymen

Niether mine nor better than me”

(George Gordon Byron - Born to Lose, Live to Win)

*

“Don’t play hide and seek ’Cause we are not little kids And I no longer have any aces In my miserable sleeve”

(Emily Dickinson - Young)

*

"Gypsies are breaking my soul Playing her songs for me Remembering the past days, touching my memories Because of love lost, indeed"

(John Milton - Paradise costs)

*

“This is my house I used to live right here This is my darling I used to love just her This is a man who took everything from me Oh, vagabonds wait, I’ve got no place to be”

(Charles Bukowski - A Vagabond)

Dalibor Radovanac

Kandidatski

Želiš da mu kažeš nešto što ti već dugo čuči na srcu? Simpatičan ti je, lep, zanimljiv, a ti imaš potrebu da on to zna? Do sada nisi imao priliku?

Komuniciraj sa svojim kandidatom preko tvitera.

Tvitni mu ga, kao odgovor na njegovih deset sekundi Drugog Dnevnika.

Služba je služba...

Srpski meme centar

Zašto me niko ne voli?

Puna bara malih krokodila

 Izdavačkoj redakciji...

Izdajte me, slobodno me izdajte!

Izdali ste i mnogo gore od mene,

u velikim i malim tiražima,

izložili ih oku javnosti, policiji ukusa,

zaveli ih u kartoteke,

fotografisali i numerisali

Izdajte me, vi šarenoglavi čuvari

trošnih cigli i maltera

o, čuvari tabaka i recikliranog papira!

Zar se moje reči ne mogu smestiti

na sve te stranice, zar moje reči ne zaslužuju

barem jedno posečeno drvo?

Zar sam ja najgori?

Zar ja jedini neću biti zaveden u bibliotečke kataloge,

čitan i propitivan od strane kritičara, novinara, publike?

Ubacite me u diskurs!

Zar ja ne smem da se širim

po knjižarama, književnim večerima, štampi?

Tako bih želeo da mlađane devojčice

pričaju uz strasne uzdahe o mojim knjigama,

da dečaci moje stihove koriste kao sredstvo

za flert i snošaj

Kako bih voleo da

slasno i podmuklo kvarim

i nadahnjujem omladinu!

I zato vam kažem:

izdajte me, izdajte, prodajte me masi!

Kucači, štampači, slovoslagači, knjigovesci!

Za društvo spektakla ja sam stvoren!

Prokleto poreklo

Jaranice, jaranice,

jaranice, jaranice,

ko te dira

ispod suknjice?

Draga, lepa si

kao masovna grobnica

Jao, ajde uđi, uđi!

Nemoj da čekaš, uđi!

Uđi, nemoj da stojiš pred vratima!

Ona: Najvažniji su sreća i osoba

pod 1. Sreća: stanje bez ikakvih

ružnih misli; nije važno telo,

važne su misli

pod 2. Osoba: biće koje ima

svest o sebi

Ja: Ah, ti si tako inhibirana,

da si prosto seksi!

Vruć lebac iz furune,

to ne mogu da pipam

Gomboce od šljiva,

još su tople,

umočene u prezlu

Bila je tako hrabra i odvažna!

Požrtvovano je primila

tri metka...

Slava joj!

Haj nek se čuje, čuje,

haj nek se zna

da je mlada partizanka

bombe bacala!

O, miseri Catulle!

Jesi li ti nekad ženila brata?

Ajoj, kako da nisam,

i sve sam vriskala,

jujujujujuju!!!

Sad ću da te okitim

pravom kitom cveća!

Muškarcu je najbolje

da sam sebi postane

brkata žena

Pesma

drke rke krke

drke rke krke

drke rke krke

krke drke rke

drke drke drke drke

krke krke krke krke

rke rke rke rke

drke rke krke

drke rke drke rke

krke rke krke rke

drke krke drke krke

drke rke krke

rke drke krke drke

rke drke krke drke

krke krke rke rke

drke rke krke

drke rke drke rke

krke drke krke drke

rke drke rke drke

drke rke krke

drke rke krke

drke rke krke

drke rke krke

krke drke rke

Ostarićeš Oravecu!

Ostarićeš Oravecu,

oglođi odmah

ostatke ove osrednjosti!

Ostarićeš Oravecu,

oksimoronski ogledi

ogrešće od

okoštalosti

Ostarićeš Oravecu,

od onanisanja,

onanisanja

otežalog otkrovenja

Ostarićeš Oravecu,

oboleo,

ohlađen,

otupeo

opevajući

Ostarićeš Oravecu,

odvajkada ometen,

odsutan,

odlaziš!

Ostarićeš Oravecu,

ohoooho!

ohoooho!

obori, obori!

ojsa, ojsa!

opa, opa, opa!

Nikola Oravec

Srpski meme centar

Mirko i Ništavilo - Mirko i Sizif

prema kratkoj priči Ivana Tomića Mistera "Mit o Kamiju"

crta - Aljoša Tomić  
piše - Nikola Oravec, Ivan Tomić Mister

МИТ О КАМИЈУ

Ишао Албер Ками путем који се налазио у подножју једног високог брда и угледао велики камен, безмало стену, што се, очигледно, са брда скотрљао и зауставио на путу којим се Ками управо кретао.

Када га је добро осмотрио Ками засука рукаве и поче да гура камен са пута, узбрдо, стењући од напора који је улагао како би камен покренуо и закотрљао. Када му је пауза за топли оброк истекла Сизиф се вратио и на своје велико изненађење опазио Камија како се рве са оним каменом, његовим каменом.

"Значи човек данас не може ни на пишање да оде а да му неко не заузме радно место по ко зна којој рођачко-партијској линији!", грмну Сизиф, одлепи Камија као таксену марку од свога камена и заврљачи га, једним снажним, рукометашким замахом, далеко иза руба ове сторије.

Затим опљуну дланове и погура свој камен узбрдо, успут језиком опипавајући крљомке властитих зуба у потрази за заосталим комадићима паризера са сенфом или хлеба које је управо доручковао. Ниједном није помислио на жгољавог незнанца којег је затекао на гомили са својим каменом, као да овај нигде, осим у приповедачевом уму, никада није ни постојао.

Иван Томић Мистер