Hermesov bestiarium nastao iz njegove glave iliti Historia monstrorum

Čudovišne ribe iz Šinterhagla ( Pisces monstruosi ex Schinterhagl)

One su isplivale iz močvare Šinterhagla, u Petrovaradinu. Jeseni 1710. ovu pojavu prvi je zabeležio u svom dnevniku čuvar gradskih zidina Nikolaus Horovic, čudeći se ovim kreaturama:

„Prolazeći jednog popodneva kraj Dunava·, koji je tog dana narastao usled padavina , videh kako se iz močvare Šinterhagla pomaljaju čudnovate prilike. To nisu bile obične ribe, a kako sam primetio, niti ptice, nego nekakva čudna mešavina i jednog i drugog i mnogošta raznog beštijarija. Ribe hodahu na ptičijim nogama, a uz to imahu i bodlje, krila i kljun, rogove, krzno. Uplašen od ovih spoboda, ne znajući kakva im je priroda, sedeo sam skriven u grmlju dok nisu ponovo potonule u šinterhaglovsko blato i nestale. Otidoh do mesta gde su se ukopale u zemlju, ali ni traga ne bejaše od njih. Kasnije sam pokušao i da kopam po mestima gde bi mogle da se nalaze, ali njih ne beše ni od korova. Kao da nikada nisu ni bile tu.“

skica čudovišnih riba iz Šinterhagla prema izjavama svedoka

Da ovo, začudo, nije bio samo san čuvara Horovica, slično je 1807. primetio i opisao Haralampije Rujič, u spisu koji je ubrzo dostavio mesnoj kancelariji u Petrovaradinu da ispita slučaj. Mesna kancelarija je poslala stručnjaka za podzemne vode da ispita baruštinu koja je preko noći preplavila Rujičevu baštu, ali ništa nije pronađeno. Rujičeva izjava ovako glasi:

„5.11.1807. posle dugih i obilnih kiša, u bašti se formirala ogromna baruština. Kako smo retko izbivali iz kuće, nije nam smetala, dok se nije ustajala par dana i počela žestoko da smrdi. Jednog jutra, kada sam pomislio da je treba zatrpati, jer sam se već uplašio da smrdljiva isparenja mogu biti štetna po zdravlje, učinilo mi se da sam nešto ugledao. Iz baruštine su isplivale četiri čudnovate ribe, koje su hodale ptičijim nogama: jedna je imala kljun i krila, ali nije mogla leteti, jedna rogove, jedna bodlje po čitavom telu, a poslednja čupavo krzno, slično kuniću. Razbežale su se po celom dvorištu, jako su brze, ali od tada ih više nigde nisam video, iako sam pretražio svaki kut moje avlije. Molim Vas da mi izađete u susret i prekontrolišete baruštinu iz koja su ova bića došla, možda bi ukazalo na neke uzroke i posledice ove pojave.

Uz dužno poštovanje,                                                                                                                                                                                                     

Haralampije Rujič.“                     

Ovaj dokument ostao je sačuvan u arhivi mesnog ureda u Petrovaradinu.

Stručni kadar je za par dana brzo izašao, i uz sve moguće pretrage dostupne tom dobu, nisu ništa pronašli. Jedino što su zaključili je da su sastav, konzistencija i gustina blata i vode u baruštini vrlo slični kao i u močvari Šinterhagla.

---

· Reč je o datumu 10.10.1710. – kako je navedeno u Horovicevom dnevniku.

ilustracija: Aljoša Tomić   tekst: Nikola Oravec

Paradocsov kviz – Koliko volite svoju otadžbinu?

1.      Kada bi trebalo da prolijete krv za domovinu, na koji način biste to učinili?

a)      uboli se iglom u mali prst

b)      dobrovoljno biste dali krv

c)      krvarenjem hemoroida



2.      Kako se zove ženska pripadnica čete?

a)      četinarka

b)      četka

c)      chat-girl



3.      Himna moje zemlje uzbuđuje me kao:

a)      vep aparat

b)      gomila prljavog veša

c)      korenasto povrće



4.      Ako bi se izglasao zakon da se svi punoletni građani obese, vi biste...

a)      tražili odštetu za kanap

b)      žalili se što niste dobili duži kanap

c)      patriotski biste zahtevali da vam ispale metak u glavu o sopstvenom trošku



5.      Koja bi životinja najbolje predstavljala vašu zemlje na grbu ili zastavi?

a)      skočimiš

b)      kraba

c)      čaplja



6.      Najlepša rodoljubiva pesma po vama je:

a)      „Zbog tebe sam tarabe preskak'o“

b)      „Ja sam malu naučio reda – kad se ljubi da me ne ujeda“

c)      „Majko, ti si mi kao brat“



7.      Kako otadžbina miluje?

a)      kao klasja GMO žita

b)      kao plavo nebo žute zvezde

c)      kao opanak žuljevite noge


8.      Proizvodni potencijali naše zemlje leže u :

a)      proizvodnji štroke

b)      tarenju kučine

c)      u čupanju pa sađenju



9.      Istorijski značajne građevine naše domovine su:

a)      one bez građevinske dozvole

b)      spomenici palim borcima

c)      zadužbine sitnih svetaca



10.  Tri prsta najviše volim da pokazujem:

a)      u kafani

b)      u prodavnici obuće

c)      u toku seksa

Ako ste imali:

Najviše odgovora pod a): Vaš patriotizam je kafanski. Nema te ljubavi koja se ne može roditi uz par časica, uz zvuke harmonike, uz dernek do zore. Tada je svaka emocija duboka, žestoka i opravdana, ali posle jedne pijane noći u krevetu sa domovinom, više ne odgovarate na njene pozive. Osim ukoliko se opet ne napijete.

Najviše odgovora pod b): Vi je volite, negujete, pripadate joj, požrtvovani ste, ona vas veže nevidljivim nitima za poreklo, pretke, pripadnost. Međutim, ona vam je daleka, i vi odlučujete da tako ostane, da ona ostane izvan vas, na odstojanju. Kad je se zaželite, da je po potrebi posetite. Eh, gastarbajterska je tuga pregolema, a vi ste gastarbajterski patriota.

Najviše odgovora pod c): Himna, vera, domovina, to su reči koje u vama odzvanjaju, kad ustanete, dok ste na wc šolji, dok jedete ili pijete, dok ste u kući ili na ulici, kad igra reprezentacija ili Nole, kad ste veseli ili tužni, u toku najžešćeg orgazma, bili živi ili mrtvi, svuda i svagda, za vjeki vjekova. To je apsolutna istina od koje ne možete pobeći. Koja god vlast se promenila, šta god se desilo, da nema struje, vode, hleba, u ratu ili miru, da nema vas ili bilo koga drugog, domovina se voli! I ko ne voli otadžbinu ili štagod o njoj loše rekao, vi ste tu da mu prijateljskom rukom ili palicom pravde, uz mnogo ljubavi, dokažete da greši. Vi ste pravi, pelcovani  retro-patriota sa pedigreom. Svaka čast!  

Nikola Oravec