Zdravo seronjo – reče Aronije ušavši u kuhinju.
Zdravo seronjo – odgovori papagaj, čiji je kavez visio
iznad šporeta.
Budući da je bio samac, Aronije se često motao oko
šporeta, kuvajući supicu od goluba, pekući štakora u rerni i kuvajući čaj od
lamperije koja se osipala. Ako bi iz nje ispao po neki sipac, kad bi ga ispržio
imao je i parče smokija. Za uz slušanje tranzistora na veliku crnu bateriju od
4,5 volti sa dva bakarna pipka. Veću i od samog tranzistora.
- Kako smo danas – reče Aronije, vadeći utrobu goluba
kojeg je maločas upecao pomoću udice i zrna kukuruza, na svojoj terasi. Nekad
je to činio i na lavor i cimalicu, ali danas su mu u lavor bile potopljene
njegove kiselo smrdljive čarape.
- Kako smo danas – odgovori papagaj Aroniara.
- He, he, kako sve znaš ko mator, oraspoloži se domaćin.
- Ne jedi govna – učini mu se da reče Aroniara, ali pošto
ne beše sasvim siguran, odusta od takve ideje. Ipak bi to bilo previše vulgarno
izgovoriti u prisustvu jednog pokojnog goluba.
Stavivši goluba da se kuva u velikoj petokilnoj konzervi
od vojničkog đuveča, obrisa nos nogavicom. Činio je to u svakoj prilici, kao
vežbu joge. Inače, bio je i vegetarijanac, ali danas je postio.
Tada mu pade na um da nije doneo hleb. Istrča na ulicu i
tek onda primeti da je bos. A juče je našao baš dobre cipele u šahti koju ljudi
koriste kao humanitarno skladište, pošto poklopac prodaju na otpadu. Jedino
nisu imale đonove, ali pertle su baš bile lepe.
Utom naiđe pekinezer noseći piškotu u zubima.
Ne ide mi piškota uz goluba – reče više za sebe Aronije i
šutnu kučence, koje se zakova u zid solitera. Sa njegovog krova pade samoubica,
koji je upravo bio rešio da odustane. Budući da je u rukama umesto oproštajnog
pisma držao veknu bajatog hleba, Aronije se zaradova ovom iznenadnom slučaju,
njemu u korist.
Ali nije mogao da mu izvuče hleb iz ruku, jer je ovaj,
budući mrtav, grčevito svojim požutelim šakama stezao onu veknu.
Pojavi se od nekud patrola milicije i strpa Aronija u
maricu, ostavivši samoubojicu da krvari na asfaltu. – To je posao komunalne
policije, ne radimo mi za dve plate, rekoše samo.
- Vodite i ovog što leži, vikala je debela žena sa
terase, šta ima on tu da mi skače po ganglijama ! Ovaj izraz je čula gledajući
prenos „Farme“, i smatrala da je vrlo „estetski inteligentan“.
Posle prespavane noći u pritvoru Aronije ponovo uđe u
svoju kuhinju. On je, naime, u kući imao samo tu prostoriju.
Zdravo seronjo – reče kao i obično, ali ne dobi odgovora.
Ko mi je pojeo goluba, pičko jedna pernata ! – razdra se
zgroženo, videvši praznu konzervu.
Opet ne dobi odgovor.
E, kad si znao da ga pojedeš, poješću ja sad i tebe i
njega u tebi ! – urlao je sipavši vodu u konzervu. Tresnu papagaja u nju i
odjuri da traži pertle kako bi se obesio u ćeliji ako ga opet privedu, dok
traži hleb.
U ovom teškom trenutku nervnog rastrojstva Aronije je
prenebregao samo jednu bolnu činjenicu. Papagaj je bio na baterije, koje su
crkle navlaživši se od vode isparile iz konzerve u kojoj se kuvao golub.
Dok je trčao bos ulicom u potrazi za hlebom, noseći
pertle u ruci, za njim je lebdela najtužnija činjenica koja obesmišljava
njegovu sumanutu trku.
Više nikad u životu neće čuti : ZDRAVO SERONJO !
Slavko
Mali
