Zdravo seronjo!

Zdravo seronjo – reče Aronije ušavši u kuhinju.

Zdravo seronjo – odgovori papagaj, čiji je kavez visio iznad šporeta.

Budući da je bio samac, Aronije se često motao oko šporeta, kuvajući supicu od goluba, pekući štakora u rerni i kuvajući čaj od lamperije koja se osipala. Ako bi iz nje ispao po neki sipac, kad bi ga ispržio imao je i parče smokija. Za uz slušanje tranzistora na veliku crnu bateriju od 4,5 volti sa dva bakarna pipka. Veću i od samog tranzistora.

- Kako smo danas – reče Aronije, vadeći utrobu goluba kojeg je maločas upecao pomoću udice i zrna kukuruza, na svojoj terasi. Nekad je to činio i na lavor i cimalicu, ali danas su mu u lavor bile potopljene njegove kiselo smrdljive čarape.

- Kako smo danas – odgovori papagaj Aroniara.

- He, he, kako sve znaš ko mator, oraspoloži se domaćin.

- Ne jedi govna – učini mu se da reče Aroniara, ali pošto ne beše sasvim siguran, odusta od takve ideje. Ipak bi to bilo previše vulgarno izgovoriti u prisustvu jednog pokojnog goluba.

Stavivši goluba da se kuva u velikoj petokilnoj konzervi od vojničkog đuveča, obrisa nos nogavicom. Činio je to u svakoj prilici, kao vežbu joge. Inače, bio je i vegetarijanac, ali danas je postio.

Tada mu pade na um da nije doneo hleb. Istrča na ulicu i tek onda primeti da je bos. A juče je našao baš dobre cipele u šahti koju ljudi koriste kao humanitarno skladište, pošto poklopac prodaju na otpadu. Jedino nisu imale đonove, ali pertle su baš bile lepe.

Utom naiđe pekinezer noseći piškotu u zubima.

Ne ide mi piškota uz goluba – reče više za sebe Aronije i šutnu kučence, koje se zakova u zid solitera. Sa njegovog krova pade samoubica, koji je upravo bio rešio da odustane. Budući da je u rukama umesto oproštajnog pisma držao veknu bajatog hleba, Aronije se zaradova ovom iznenadnom slučaju, njemu u korist.

Ali nije mogao da mu izvuče hleb iz ruku, jer je ovaj, budući mrtav, grčevito svojim požutelim šakama stezao onu veknu.

Pojavi se od nekud patrola milicije i strpa Aronija u maricu, ostavivši samoubojicu da krvari na asfaltu. – To je posao komunalne policije, ne radimo mi za dve plate, rekoše samo.

- Vodite i ovog što leži, vikala je debela žena sa terase, šta ima on tu da mi skače po ganglijama ! Ovaj izraz je čula gledajući prenos „Farme“, i smatrala da je vrlo „estetski inteligentan“.

Posle prespavane noći u pritvoru Aronije ponovo uđe u svoju kuhinju. On je, naime, u kući imao samo tu prostoriju.

Zdravo seronjo – reče kao i obično, ali ne dobi odgovora.

Ko mi je pojeo goluba, pičko jedna pernata ! – razdra se zgroženo, videvši praznu konzervu.

Opet ne dobi odgovor.

E, kad si znao da ga pojedeš, poješću ja sad i tebe i njega u tebi ! – urlao je sipavši vodu u konzervu. Tresnu papagaja u nju i odjuri da traži pertle kako bi se obesio u ćeliji ako ga opet privedu, dok traži hleb.

U ovom teškom trenutku nervnog rastrojstva Aronije je prenebregao samo jednu bolnu činjenicu. Papagaj je bio na baterije, koje su crkle navlaživši se od vode isparile iz konzerve u kojoj se kuvao golub.

Dok je trčao bos ulicom u potrazi za hlebom, noseći pertle u ruci, za njim je lebdela najtužnija činjenica koja obesmišljava njegovu sumanutu trku.

Više nikad u životu neće čuti : ZDRAVO SERONJO !

                                                                                                                                             Slavko Mali