Mirko i Ništavilo - Mirko i Sizif

prema kratkoj priči Ivana Tomića Mistera "Mit o Kamiju"

crta - Aljoša Tomić  
piše - Nikola Oravec, Ivan Tomić Mister

МИТ О КАМИЈУ

Ишао Албер Ками путем који се налазио у подножју једног високог брда и угледао велики камен, безмало стену, што се, очигледно, са брда скотрљао и зауставио на путу којим се Ками управо кретао.

Када га је добро осмотрио Ками засука рукаве и поче да гура камен са пута, узбрдо, стењући од напора који је улагао како би камен покренуо и закотрљао. Када му је пауза за топли оброк истекла Сизиф се вратио и на своје велико изненађење опазио Камија како се рве са оним каменом, његовим каменом.

"Значи човек данас не може ни на пишање да оде а да му неко не заузме радно место по ко зна којој рођачко-партијској линији!", грмну Сизиф, одлепи Камија као таксену марку од свога камена и заврљачи га, једним снажним, рукометашким замахом, далеко иза руба ове сторије.

Затим опљуну дланове и погура свој камен узбрдо, успут језиком опипавајући крљомке властитих зуба у потрази за заосталим комадићима паризера са сенфом или хлеба које је управо доручковао. Ниједном није помислио на жгољавог незнанца којег је затекао на гомили са својим каменом, као да овај нигде, осим у приповедачевом уму, никада није ни постојао.

Иван Томић Мистер

Киклопи

Волели се киклоп и киклопка и добили киклопче. Киклопче је могло да се расклопи и склопи за неколико минута, јер се сваки његов део уклапао са сваким другим његовим делом, ма где он био унутар киклопчета или на киклопчету. Киклоп и киклопка су тако расклапали и склапали своје киклопче, расклапали и склапали, расклапали и склапали, док им није досадило да га расклапају и склапају. Онда су престали. Рекли су му: Киклопче наше, мрзи нас да те стално расклапамо и склапамо, али ми те и даље волимо. Киклопче их је гледало својим великим, јединим оком, и ништа није разумело. Недостајало му је расклапање, а нарочито склапање. Некада више прво а некада друго. Најтеже је, међутим, било када почну да му недостају подједнако. Када је порасло, киклопче је расклопило киклопа и киклопку, али их потом није склопило. Рекло им је: Киклопи моји, расклопило сам вас али ме сада мрзи да вас склапам, иако вас и даље волим. Два велика неуклопљена ока гледала су га, свако за себе, као да га свако из свог угла, и на свој начин, потпуно разуме.

Иван Томић Мистер

Oпипавање

Пружио неки пензионер у самопослузи руку да опипа један полубели хлеб што се са осталим полубелим и белим хлебовима башкарио на полици, а овај га је тако снажно ујео да му је руку готово откинуо. Када је продавац, реагујући на болно запомагање дотичног пензионера, дошао да утврди о чему се ту ради, имао је шта и да види. Цели чопор белих и полубелих хлебова, махнит од свеже крви, прождирао је још живог пензионера на поду, разносећи његове непрепознатљиве делове по читавој продавници. Продавац је онда сачекао да се дивљачка гозба заврши, па је покупио са пода све беле и полубеле хлебове, одувао са њих прашину и трагове пензионеровог ткива, и уредно их вратио на полицу, сложене тако да се без проблема, у пролазу, руком могу дохватити и опипати.

Иван Томић Мистер

Kako se kalila sisa

Potukle se sise u brushalteru i leva je izvukla deblji kraj. Morala je da napusti zajednički stan i da se potuca okolo, od vrata do vrata, tražeći novi.

Pitala je prvo glavu u kapi da je primi pod svoj krov, ali je ova odbila izvinjavajući se kako joj je stan tesan, jedva dovoljan za nju samu i slično.

Potom je u gaćama isto to zamolila brkatu gospođu pičku, ali joj je ona odgovorila da stan već deli sa guzicom, nesnosnom dvoličnom osobom, seljačkih manira, i da, nažalost, mesta više nema ni za bradavicu, a kamo li za celu sisu.

Na kraju, polako već gubeći nadu, obratila se nogama, sa molbom da je, makar privremeno, dok se ne snađe, prime u svoje čarape.

Međutim, leva noga je odmah počela da se žali na kurje oči i urasle nokte, a desna na proširene vene, vodu u kolenu, bolne čukljeve i druge nezgodacije. Sisinu molbu od svoga silnog vajkanja kao da nisu ni čule.

I dalje na ulici, sirota sisa bez igde ikoga, uradila je jedino što je u takvoj situaciji mogla da uradi. Silom prilika, zaboravljajući na svoju čednost i patrijarhalno vaspitanje, pustila se u promet.

Ordinirala je po uličnim ćoškovima, mračnim haustorima i sličnim jazbinama, sve do trenutka kada je skupila dovoljno novca da u sebe ugradi silikonski umetak, zlatni pirsing kroz svoju bradavicu, i još nekoliko sličnih fensi detalja doda svome novom stajlingu. Time je lansirala sebe u više sfere svoga zanata, gde su je bogati klijenti i sponzori, sa kojima se pojavljivala na gala večerinkama, otvaranjima modnih revija i humanitarnim aukcijama, prosto zatrpavali gomilama nakita i novčanica, na pravi način vrednujući njene, do tada nedovoljno uočene poslovne kvalitete.

Sada je konačno bila u mogućnosti da sebi pronađe odgovarajući smeštaj. Kupila je komforni brushalter, dupleks, hit kreaciju jednog izuzetno cenjenog stranog modnog kreatora, i razbaškarila se u njemu, sama, prelazeći po volji čas u jednu čas u drugu korpu, opremljenu najsavremenijim nameštajem i uređajima.

Na koncu, mogla je da odahne, prekrsti noge i napiše knjigu. Srceparajuću povest o svome trnovitom putu do uspeha, izvojevanog isključivo sopstvenim snagama i genijalnim kombinacijama.

Knjiga je ubrzo postala bestseler; štampana u milionskim tiražima i u nekoliko izdanja, doprla je do svake tek napupele sisice u jeftinom kineskom brushalteru, probudila im nade, nadahnula snove, ohrabrila ih da ponosno isture svoje bradavice ka nekom boljem, svetlijem i bogatijem sutra.  Čitave generacije, zadojene njenom praktičnom filozofijom, počele su da uzimaju stvar u svoje ruke,i izlazeći iz anonimnosti rođenih bruseva, stale da izgrađuju jednu udobniju, pravedniju, i iznad svega sisatiju budućnost, u kojoj će biti mesta, posla, i mleka za sve. Nerazvodnjenog, sa regularnim procentom mlečne masti  i ostalih, neophodnih, aminosiselina.

Ivan Tomić - Mister

Kako je dupe otišlo u zasluženu penziju

Rešilo dupe da se povuče iz aktivne službe i da konačno ode u zasluženu penziju.
Sranja mu je već odavno bilo preko glave , a i govna su mu sve češće, usled svakodnevnog rutinskog iskenjavanja, zastajala u grlu.
Međutim, ne lezi vraže, u Zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje su mu odmah stavili do znanja da nikakvu penziju ne može da dobije, budući da mu stomak-poslodavac nikada nije uplatio doprinos ni za dan radnog staža. 
Potpuno rastrojeno i deprimirano ovim saznanjem, dupe otpoče generalni štrajk, s namerom da se žestoko osveti svome bezdušnom poslodavcu.
Primenjujući izvesne tehnike nedisanja i duboke koncetracije praćene snažnim stiskanjem zuba, izazvalo je veštački zatvor, tako tvrd da ni najmanji vetrić a kamo li nešto supstancijalnije od njega nije mogao da izađe napolje kroz napokolebljivi i nepotkupljivi prsten sfinktera.
Ovakva očajnička mera prouzrokovala je najpre izvesne probleme sa varenjem a potom i ozbiljno nadimanje stomaka, nesposobnog da pronađe alternativni način za plasiranje i izvoz svojih proizvoda, koji su se nagomilavali i nagomilavali unutar skučenog magacinskog prostora, izazvavši na kraju njegovo pucanje, konačni prekid proizvodnje i likvidaciju čitavog preduzeća, vlasnika istog i svih pratećih službi i organizacionih celina.
Dupe je napokon moglo da se posveti izradi figurica od toalet papira, koja mu je pored razonode i izražavanja do tada potisnutih kreativnih potencijala, donosila i izvesne prihode, neophodne za koliko-toliko mirnu starost dostojnu dupeta.

Naravoučenije: SMRT KAPITALISTIČKIM GOVNARIMA - ŽIVELA SOCIJANALNO ORIJENTISANA KREATIVNA INICIJATIVA!

Ivan Tomić Mister

Dijalektička sinteza dveju prividno udaljenih i suprotstavljenih realnosti u sveobjedinjujućoj nadrealnosti!

Ivan Tomić - Mister

Dete bez glave

Dovela majka dete bez glave u parkić iza zgrade da se malo poigra na ljuljaškama, vrteškama, penjalicama i ostalim glupostima. Ono se tu ljuljalo, vrtelo, penjalo i glupiralo sa drugom "normalnom" decom, i sve je izgledalo "normalno" osim što dete nije imalo glavu, ali ako se izuzme to, sve je bilo kako treba i nikako drugačije. U sumrak je majka deteta bez glave povela dete bez glave kući na večeru, a ono je od parkića do ulaza u zgradu sve vreme hodalo na rukama, mlataralo nogama po vazduhu, i izvodilo besne gliste sa otvorenim dušnikom koji je zviždao kao dugme na koncu i ćurlikao poput pridavljene barske droplje, na opšte zgražavanje i padanje u nesvest slučajnih prolaznika i dokonih bakica na klupama i terasama širom novog betonskog naselja. Dete bez glave je kod kuće večeralo, nije pogledalo crtani, nije opralo zube, i onda otišlo na spavanje. Majka je potom ušla u njegovu sobu i poljubila ga u oba ramena. Dete bez glave je zaspalo. Majka deteta bez glave je oprala sudove, odgledala novu epizodu omiljene serije, istuširala se, oprala zube i napokon otišla na spavanje. Majka deteta bez glave je ubrzo zaspala. U celom stanu zavladali su mrak i tišina. A onda je dete bez glave polako otvorilo vrata i kruto, hladnim bosim stopalom stupilo u sobu svoje majke.

 

Ivan Tomić Mister

Uvod u nemačku klasičnu filozofiju

 

Ivan Tomić - Mister

U.S.ER!

Astronauta iz misije APOLO 11, odmah po sletanju na Mesec, priteralo da sere. Spusti on pantalone od skafandra, i isere, u jedan mali krater, svoje uredno protestantsko govno, obriše bulju mesečevom prašinom, ponovo navuče pantalone i, vidno olakšan, gotovo leteći, odskakuće odatle u nove mesečarske avanture. Pre toga je, međutim, u to svoje skockano puritansko govno, zabo jednu malu američku zastavicu, i tako aranžirano ga, za uspomenu i dugo sećanje, fotografisao na rastanku. Dotična fotografija je kasnije objavljena u svim štampanim i elektronskim medijima na Zemlji, pod sledećim naslovom: PRIPADNIK NEPOZNATE VANZEMALJSKE RASE MAŠE AMERIČKOM ZASTAVOM POZDRAVLJAJUĆI KONAČNI DOLAZAK DEMOKRATIJE NA MESEC. Onaj seronja od astronauta je od prodaje te fotke zaradio gomilu zelembaća, i nastavio je da sere gde stigne, uvek zabadajući po jednu malu američku zastavicu na svakom "istorijskom" poprištu svoje defekacije. A kako su mase Zemljana bile spremne da progutaju svako sranje, pod uslovom da je u njega zabodena ponosna zastavica sa zvezdicama i prugicama, on je živeo na visokoj nozi, samo od prodaje istog, u raznim prigodnim pakovanjima. Ne znam, možda je to bilo samo neko plastično holivudsko govno u pustinji Nevada, i tome slično. Ko zna... Ali ipak, meni je, ako ćemo iskreno, nešto oko tog Meseca oduvek smrdelo.

Ivan Tomić - Mister