Iz dnevnika jedne higijofobičarke II

27.11.2012. Utorak

            Dugo sam se zadržala na poslu, kucala neke izveštaje, i tako... ukočila mi se ruka. Dobro je, bolje je nego kad se skroz otkočim. ...Kad se otkočim osećam se tako čudno, prazno, bolovi su ono što me ispunjava. Ko luda sam bez njih.

To mi je zbog kičme, bol iz kičme širi se difuzno prema ramenu, pa paralelopipedno ka ruci. A, bolovi u kičmi samo su posledica kratkih stopala. Imam kratka stopala u odnosu na svoju visinu. Ona ne mogu to da izdrže, pa se kičma krivi, i mišići se zgrče. Neki put i padnem na nos jer su mi stopala toliko mala da ne mogu da se sinhronizuju sa hodom, primetim da jedna noga zaostaje i šepa, dok druga beži napred. Ja razroko hodam!

            ...tri zuba, tri zuba su mi izvadili u jednom danu, i to bez anestezije!

12.12.2012. Sreda

        ... „Dragi, ja ne gutam, pa znaš da imam problema sa želucem i varenjem.“

            Krenula sam na elektroterapiju, zbog ovih mojih bolova u leđima. Primetila sam da mi je koža skroz umrtvljena. Ništa ne osećam na njoj, jer su nervi toliko oštećeni. Lekar odvrnuo struju, pa sve prži, osetila ja miris paljevine. Kažem, bre, doktore, lakše malo, jesam ja ovde došla da se lečim ili da me ti roštiljaš?!

            Niko ne zna koja je to vrsta alergije, ne može se ustanoviti , a išla sam na sve moguće alergo-testove. Kad izađem na hladnoću, koža mi se tako ospe crvenilom, čak i kad uđem u zatvoren prostor to se crvenilo jedva povuče. Uz to i pecka. Kad uđem u previše toplu prostoriju, isto to crvenilo se pojavi, na licu i rukama, slični su simptomi. Kako to da niko ne može da mi kaže kakva je to alergija? Nazvala sam je alergija na hladnoću i toplotu (mada nisam stručna, ali eto ako neko treba da me pita za mišljenje).

            ...tresu mi se ruke, neverovatno! Ništa ne mogu mirno da držim. Mom malom nećaku se to dopada, uvek mene zove da ga vodim u WC.

31.12.2012. Ponedeljak

            Danas na poslu su me jako boleli laktovi. Nešto sam pomislila, da se to nije proširio onaj benigni tumor podlaktice, da nije ušao u poodmaklu fazu? Nisam mogla da naslonim laktove na sto. Još se to spojilo sa teškim oblikom hemoroida, nisam sedela ni pet minuta u kontinuitetu. Morala sam završiti ranije.

Nova godina!!! Vodio me dečko na doček kod drugara, kad tamo: jagnjetina! A meni pozli i od samog mirisa jagnjetine, pa kad se tu doda i nizak pritisak, mendža na svakih 12 dana, oni bolovi u laktovima i hemoroidi... Novu godinu dočekala u Urgentnom. Probudila sam se u krevetu i pomislih koliko oko mene ima sve nekih umišljenih bolesnika, džabe zauzimaju krevet! Ništa im ne fali, malo popili i nagudrali se. Nadam se da me neće prerano otpustiti, plašim se da se štogod ne zakomplikuje. Jes da je sada u redu, ali kad odem kući imam osećaj da će se sve pogoršati, takav mi organizam.

11.1.2013. Subota

            ...da kevo, nije čudo što ne mogu to da jedem, ni ne smem, znaš li ti da je moja pljuvačka netolerantna na GMO soju? Ima li nešto drugo za ručak?

15.2.2013. Petak

            Moja fiziologija je čudo prirode! Uvek me iznenadi. Kad sam se probudila ujutro, iz nosa su mi se slivali potoci. Pomislila sam da nije slučajno prehlada, ali nije. Meni suze cure na nos!

Putujem kod dragoga na vikend. Ne mogu da putujem autobusom, to me jako smara. Kad sam putovala linijskim kombijem, imala sam klaustrofobiju. Kao da sam putovala u kutiji! Još je zagušljivo bilo, ljudi kašlju, niko da otvori prozor, ma grozno! Neeeee moguuuu daaa dišeeem!!! Uh, jedva sam preživela putovanje. Zato sad idem linijskim taksijem, da se slično ne bi ponovilo.

 

* Higijofobija (lat. higiophobia) – strah od zdravlja, uznapredovali oblik hipohondrije, kad osoba više nema strah od bolesti, nego strahuje od svega onoga što bi joj moglo doneti zdravlje; strah da će se naglo ozdraviti.

         

ilustracija: Dragan Brusin     autori teksta: Nikola Oravec i Albina Milanov

Iz dnevnika jedne higijofobičarke

5.11.2012. Ponedeljak

            Dragi dnevniče, probudila sam se sa teškom migrenom i vrtoglavicom. Dan mi je baš super počeo. Pila sam kafu, i imala gadne želudačne probleme (da nije možda helikobakterija), mučninu i obilno krvarenje. Sve u svemu, sjajno se osećam, mada me reumatizam nešto popušta, pa se plašim da se šta ne zakomplikuje u organizmu.  Ni herpesa na usni skoro da nema više. Šta ću sad? Nije mi ovo trebalo, šta ću ako se to sve zaleči?

            ... i na poslu sam, dok sam brisala prašinu istegnula tetivu šake. Mnogo je bolelo, pa sam morala da zavijem ruku u elastični zavoj. Sva sreća da uvek nosim jedan u tašni, nikad ne znaš šta može da se desi. Nosim i tablete  protiv bolova, ali ih ne pijem uvek, čak i kad me glava rastura, i kad me bole umnjaci koji rastu. Neću da pijem ništa odjednom, zlu ne trebalo. Ne znam kako ću izdržati tu naglu promenu metabolizma, usled naglog unošenja hemijskih supstanci. Sa bolešću moraš pažljivo, da je pustiš, da je neguješ i povremeno rehabilituješ. Najteže je biti zdrav.

            Neke moje koleginice su se žalile da imaju osetljivu kožu i kosu. Ja sam im odmah sugerisala da to nije ništa, pa meni kosa opada, ej bre, puna šaka kose mi ostane kad malo prođem rukom kroz kosu. A, koža lica mi je izuzetno suva i puca, peče na dodir, potrošim celu hidratantnu kremu za tri dana.

7.11.2012. Sreda

            ...tako da danas nisam otišla na posao, imam zakazano kod lekara. Tamo mi se neka baba u čekaonici žalila na svoje boljke. More, baba, mani me priče, ja sve to imam, i još više nego ti. Imam cističan jajnik i nešto na grliću materice, a što se tiče leđa, daj mani me, okoštavaju mi vratni pršljenovi, i kičmeni živac mi je tako uklješten da mi treba sto godina da se podignem iz stolice. Vidiš da moram i kragnu da nosim zbog toga, dobro je da je uvek imam pri ruci, da budem spremna kad počnu bolovi.  I ti meni nešto pričaš? Jao, što mrzim vas penzose, samo se na nešto žalite a ništa vam nije. Ne dozvoljavate nama mladima ni da na vreme zakažemo kod lekara. Celu ste listu za zakazivanje ispunili. Ti meni pričaš o astigmatizmu, pa ja to imam još od vrtića. Još sam i anemična i imam nizak pritisak, jao, nije mi dobro, joj, ajde baba ustani da sednem, ajde! Vi penzioneri sva ste mesta zauzeli, ne može mlad čovek ni pošteno da sedne! Ko da ne sedite i ne izležavate se po vasceli dan kod kuće! I u busu tako ja moram da stojim zbog vas, iako me jako muče kolena, koja bi trebalo da operišem. Uh, odmah me nešto i žgaravica muči, zbog neuroze, uh!

            ...morala da snimim to, koštalo boga oca! Imala neku izraslinu na dojci, išla na mamografiju. Pomislila sam: da nije maligno? Može biti, tako mi se činilo. Doktor mi je rekao da ništa ne brinem, da je to benigna izraslina. Ali, doktore, da li ste sigurni? Meni to tako deluje maligno, zar je moguće da nije? Znam ja mene, neverovatno bi bilo da me ta pošast zaobiđe! Baš zato bih ja da proverim još negde, da se konsultujem i sa drugim mišljenjima i dijagnozama, ne bih da se šta zakomplikuje, mora biti da je to maligno! Doktor iako je rekao da mi nije ništa (u šta ja čisto sumnjam), prepisao mi je neki KUROMYCIN§, da ga uzimam što češće i u što većim količinama, a da početna doza bude tri puta dnevno dva meseca.

9.11.2012. Petak

Dragi dnevniče, danas sam došla iz urgentnog na posao, jer mi je naglo pozlilo. Shvatila sam koliko je naše zdravstvo loše, toliko loše da ne mogu da utvrde dijagnozu šta mi je. Iako ja imam koksaki virus u poodmakloj fazi, pesak u bubregu koji se pretvara u kamenje, i povremene epileptične napade. Uz to još i neku prehladu vučem cele nedelje. Strašno, kakvi su ti lekari, sram ih bilo!

Pijem toliko lekova da sam morala da napravim podsetnik u telefonu, kako bih znala kad koji treba da pijem. Uz to, još i ovaj KUROMYCIN! Ali, to neću da uzimam, jer se kontraindikuje sa tabletama koje sada pijem. Ne bih ni počinjem, šta ću ako naglo ozdravim? Od teške bolesti još gore je teško ozdravljenje!

10.11.2012. Subota

            ...slab kapacitet pluća i loša cirkulacija, uživam u vikendu! Dobila sam još jednu bolest, u širokoj paleti mojih bolesti. Imam benigni tumor podlaktice, mada sam mislila da opet nije štogod maligno.

Nudili me u gostima da jedem štapiće od integralnog brašna i gibanicu,ali ne, neka hvala! Nuđen ko i čašćen! Organizam mi je netolerantan na makrobiotiku, i alergična sam na laktozu, tako da sam ostala gladna. Šta ću, ne mogu čestito ni da jedem kod naših kumova! Zato sam posle svratila na jedan veliki index sendvič, sa urnebesom.

            ...AAAA!!! DALJE OD MENE!!! OTERAJTE JE, UBIJTE TU PČELU! ALERGIČNA SAM NA UBOD PČELE!

11.11.2012. Nedelja

            ...zdrava?...eh, ta mononukleoza!

            ...da imam sve bolesti. Šta bi bilo da neku izlečim? Biće to veliki problem za moj dugo bolesni organizam. Uočila sam i neke psihičke bolesti: imam fobiju od buba i pasa, a ni klaustrofobija mi nije strana. Uđem ti tako u lift, i dok se spuštam do prizemlja histerišem sve vreme. Onda, kad se iz prodavnice vraćam, opet u liftu nekontrolisano histerišem do petog sprata. I, čim uđem u svoju malu sobu, klaustrofobična histerija se nastavlja! I tako svaki dan, po celi dan!

            Ja sam specifičan slučaj, dragi dnevniče. Eh, kad bih znala od čega sve bolujem, toliko bolesti, ne znam ni kako ostajem živa. Najveća sreća bi mi bila da mi pošalju konzilijum Svetske Zdravstvene Organizacije, da me posmatraju i utvrde dijagnozu – mislim da bi ostali bez teksta! Teško da bi i oni mogli da kažu šta mi je, ja sam stvarno jedinstveni slučaj za medicinu i patologiju!

---

* Higijofobija (lat. higiophobia) – strah od zdravlja, uznapredovali oblik hipohondrije, kad osoba više nema strah od bolesti, nego strahuje od svega onoga što bi joj moglo doneti zdravlje; strah da će se naglo ozdraviti.

§ Vidi: Paradocs – “Baba Canina Medecena”.

montaža: Dragan Brusin       tekst: Albina Milanov i Nikola Oravec