Možda će nekome zvučati čudno ali jednom davno ljudi su voleli da gledaju fudbal i to ne samo da ga gledaju nego i da se klade na ishode mečeva, tuku zbog mržnje prema navijačima drugog kluba ili kako bi to oni imali običaj da kažu „ljubavi prema svom klubu“. U fudbalu se u to vreme vrtelo mnogo para i fudbaleri su bili visoko kotirani u društvu kao bogati i vrlo poželjni mladići za zetove, prijatelje, idole i ljubavnike. Da, znam da sve ovo danas deluje potpuno neverovatno ali tako je bilo. Oni su u to vreme bili nešto kao što su danas seljaci u našem društvu. Fudbalska liga je bila nešto kao danas Poljoprivredna liga. I verovatno bi sve to i do dan danas ostalo tako da se u trenutku najvećeg vrhunca fudbala nije pojavio Fridrih Petrovič i napravio veliki sportsko-društveni preokret, skoro uništivši fudbal i fudbalsku elitu i od društvenih gubitnika seljaka napravivši novu elitu, onu kakvu danas prepoznajemo kao bogatu i visoko kotiranu Seljačku klasu. Nekadašnje mesto u rezervisano za fudbalere danas su u društvu preuzeli mladi seljaci vrlo poželjni za zetove, prijatelje, idole, ljubavnike...
Sve je počelo te davne dvehiljade i godine.Tinejdžer Fridrih Petrovič sedi i prati promene rezultata fudbalskih utakmica na teletekstu. Ispod levog oka ima masnicu, koju po kad kad ponosno dotakne kao najnoviji orden zasluge sa prošlonedeljnog derbija začelja treće lige u Velikoj Mrtvaji kada je njegov voljeni FK Ratobornički uspešno odigrao nerešeno nula nula i kada je on urlajući fašističke parole uleteo na teren sa nekolicinom ambicioznih mladića iz svoje navijačke grupe Crni Monarhisti. U desnoj ruci je nervozno držao tiket koji je slutio da će dugonogu sisatu Anu imati on večeras kao pratilju u Miljkovoj Folkoteci a potom i u apartmanu čuvenog Motela Lipovac. Dobitak na tiketu bi bio dovoljan za jedno uspešno bahato rasipničko veče u društvu čuvenih sponzašica, od kojih je on Anu najviše preferirao ali koja je imala i najskuplje prohteve jer ipak je ona završna godina na fakultetu Gigatrendsu u Surdulici a i njen tata (inače autolimar po profesiji) je predsednik upravnog odbora FK Ratobornički i podpredsednik Srpskog Prvog pozorišta, kao i izdavačke kuće CAR LAZA I CARICA MILICA koja je ovih dana objavila besteseler čuvenog disidenta Markovića i antologiju Verskih pesama i kratkih priča Velike Pravoslavne Srbije najstarije države na svetu, kao i trenutno najprodavaniju knjigu za decu Karađorđe ubiva Aždahu od autora sv. Pedopapahomija. Ostalo je još pet minuta do kraja poslednje utakmice na tiketu i veče sa Anom koje je dugo priželjkivao će se ostvariti, samo da u narednih pet minuta ne bude promene rezultata i rasna Ana će biti njegova. Spustio je tiket lagano na sto, prekrstio se tri puta kao svaki pravi Srbin, i uzviknuo glasno, onako navijački, „ POMOZI BOŽE! “. Još dva minuta i lova je tu. Osećao se zastrašujuće velikim poput krsta na ulazu u palanku u kojoj je živeo. I onda se dogodilo ono što će u budućnosti Fridriha učiniti velikim i poznatim a fudbal malim i sporednim. U devedesetom minutu Milanskoni je postigao pogodak. Fridrih se zacrveneo u licu, skočio na noge, pocepao tiket i počeo da psuje Bertuloskanija, Talijane, Fijać i njihove nameštaljke. Anu je to veče video u društvu pedesetpetogodišnjeg omalenog i preko sto kilograma i milion evra teškog direktora jednog lokalnog javnog preduzeća u Miljkovoj Folkoteci. Svojim ćevap prstima je mazio Anino divno silikonsko poprsje desnom rukom dok je levom grlio uzani struk Anine drugarice Mire (poznate klaberke i starlete iz Smedereva). Fridrih je besno posmatrao kako je u jednom trenutku moćni brkati direktor javnog preduzeća napustio sa Mirom i Anom folkoteku, verovatno ih vodeći u motel Lipovac.
