Među socem i med' kečapom

     Stefan Dušan Silni pokušava da na moje oči proda neki komplet kuhinjskog posuđa od nerđajućeg čelika Fridrihu Barbarosi. Neokupan i riđ, kolega mu objašnjava da je tu samo u prolazu, da će jesti i dalje rukama, ali, Car ne odustaje, i još nudi i Kirbi usisivač, ako se na njegovu ponudu odluči u narednih pola sata. Klik. ,,Svako svoga ubijte predsednika mesne zajednice!'', urla grupa grčkih anarhista ispred zoološkog vrta u Jagodini, dok žirafa mirno gricka palmino lišće. Klik. Sava Mrkalj  gost kod Vanje Bulića u ,,Crnim biserima''. Vuk ga pokrao, kaže, nije ga ispoštovao. Klik. Tutsi i Huti igraju Večiti derbi na Marakani. Vodi Partizan. Klik. Srđane! Klik. Srđane! Klik.

-Srđane!

- Šta je, pitam, vidiš da menjam kanale?

-Ne vidim, budalo, ja sam duh vremena.

-I šta 'oćeš tačno?Vidiš da sam zauzet, ne radim ništa, a nemam ni vremena...

-Hoću da te provedem kroz neke tvoje snove...

-Mešaš, bre, pojmove! To radi duh božića prošlih i budućih, ti si pojam iz filozofije.

-Mogu ja da mešam šta hoću, ja sam duh. Ti kad budeš duh, mešaj i ti šta god hoćeš. Mešaj, brate,  vinjak i banatski rizling, ali  'ajd'  sad, prati me.

I krenusmo. Ostavljajući svaku nadu, uđosmo. U nisko zasvođenoj prostoriji, nekom predsoblju čini mi  se, začula se vika:

-Mešaj, stara, sa'ću da te pocepam!

Krasno, ovaj me bolesnik poveo na poprište nekog incesta, pomislih, pa za lelujavim stvorom uđoh u sobu. Na moje zaprepaštenje, za stolom sa zelenom čojom, sedeli su Kralj Aleksandar i Kraljica Natalija i igrali tablić.

-Šta mi sa ovim pokazuješ? Da imam plemenito poreklo, ili edipov kompleks?,upitah.

-Nemam, brate, pojma, ovo je tvoj san, ti pravi kombinacije i izvodi zaključke. 'Ajmo dalje.

Duh mi dobaci hladno pivo u zelenoj flaši. Otpih gutljaj sa zadovoljstvom. Leglo mi je pivo kao majka preko mrtvog sina.

-Zelene flaše su nekad bile kontrolne, reče, pa u njima nisi mogao da nađeš miša kako pliva i slično. U devet smeđih flaša  iscuri svo đubre, a u ovu pivo,reče moj saputnik.

Zatekosmo se u ovalnom kabinetu. Predsednik Klinton prekide svoj odnos sa gospođicom Levinski i dođe da me pozdravi.

-E, Srđo, nekad sam ga tvrđeg vadio, nego što ga sada stavljam. Ali, ne žalim se: sve je dobro dok ne moraš  da brojiš tuđe pare i jebeš svoju ženu.

Zgrožen razgovetnim srpskim bivšeg lidera slobodnog sveta i narodnim mudrostima kojima me počastio, okrenuh se ka duhu, da ga pitam za značenje svega ovoga, a on tada reče:

-Tvoja generacija  živeće prosečno po sto godina. Zbog napretka nauke i tehnike, bićete u mogućnosti da menjate bolesne delove organizam kao rezervne delove. Ima žešće da se smorite.

-Znam, rekoh.

-Naučnici u Indiji uzgojili su na nekom laboratorijskom mišu ljudski prst.

-Znam i to.

-Još malo, i kompjuteri će preuzeti sve administrativne poslove u civilizovanom svetu.

-Znam, kažem.

-Ne znam za treći, ali znam da će se četvrti svetski rat voditi kamenjem i praćkama, rekao je Anštajn.

-Matori, znam, sve znam.

-A znaš li da medijapan u stvari znači Mejd in Japan?

-Znam, znam, znam. Ja svakog petka, još od kad sam mali bio, od korice do korice pročitam Politikin Zabavnik. Zato ja tako mnogo znam.

To rekoh, a duh iščeze u praskavom oblaku potmulog tutnja i lomnjave.

 Pridigoh se i podrignuh, oslonjen na lakat leve ruke. Tražim mobilni po podu da vidim koliko je sati, kad tamo, krš i nered. Polica sa knjigama se raspala. Pukao preopterećeni medijapan. Knjige i časopisi popadali svuda po podu, po neredu oko kreveta, poizvratli prljave tanjire i šolje od kafe. Gomila Politikinih Zabavnika umazana socem i kečapom.

Srđan Orsić

48 h sahrana

,,...48 sati sahrana (moja ideja koju je neko prisvojio i "zaštitio")’’

Bora Đorđević, ,,Šta je pesnik hteo da kaže’’

-Poštovani gledaoci, nalazimo se ovde u naizgled jednom običnom srpskom selu, gde smo došli da iznenadimo jednog mladog gospodina koji je učestvovao u našem kastingu i koji je izabran da se samoubije, a da sve troškove sahrane, daće i parastosa snosimo mi, to jest vi, koji nas redovno gledate putem vaših malih i velikih ekrana u dva premijerna i četiri reprizna termina, izdeklemovala je na brzinu uvodni monolog zakasnela udavača, a još premlada udovica, koja razveseljava naciju i vodi šou program državne televizije, popularnu emisiju ,,48 sati sahrana''.

Okrenula se leđima snimatelju i toncu i uputila se ka jedinoj raskrsnici u selu, gde je preko puta crkve u nedadašnjem zadružnom domu grupa meštana provodila popodne uz pivo.

-Je li, momci, vrckasto i duhovito se obratila gomili postarijih, i od pića ostarelih seljaka, izazvavši pokoji krezubi osmeh, poznajete li Milana Petrovića?

Neuplašeni kamerama i prestoničkim gostima, zagrajali su prijatelji alkohola:

-Znamo Milana, kako ne znamo...Milan moj rođak...Koji bre Milan, jel  onaj Perin Mika? ...Vidi kurca, saće i njega na te-ve da metnu..., začulo se iz mase, a jedan neoženjeni pedesetogodišnji momak, nesputanog libida, ponudio se i da lično otprati goste do Milanove kuće, i usput izjavi nešto za Dnevnik. Iskolačivši oči ka dekolteu beogradske novinarke, počeo je svoj razgovor sa javnošću:

-E nek  dođoste. Dokurčio, Bože me prosti, i Bogu i narodu sas svojim umiranjem taj Milan...Te oće da se veša, te oće u reku da skače, te oće da se otruje...Pokušavao, nije da nije, al  nema on, što ono kažu, kesu za te stvari, razumeš ti mene, govorio je voditeljki lično krećući se posred druma ka Milanovoj ulici. Nesvestan da snimateljska ekipa kadar njegovog lica nema u objektivu, izvuče kažiprstom gađe iz dupeta i nastavi:

-Ja da oću d umrem, ja bi to: gotovo, fik, za čas, jebem ti žito, a ne ko on, da nas bruka...E baš da vidim je l  stvarno sad oće sa se ubije. Ajd ovamo, tu je njeva kuća,  reče neimenovani gospodin i skrenu sa prašnjavog druma na ćupriju isred neožbukane visokoprizmnice.

-Gaaa-zdeee!, prodera se, a na vratima se pojavi žena u poznim srednjim godinama, obučena po poslednjoj modi krajiške izbegličke kolone, u prvo šta joj je pod ruku palo. Gledajući da ne padne i ne prebije vrat na nedovršena tri stepenika koji su odvajali rezidencijalni deo od ostatka imanja, skliznu u prevelikim klompama i za topli maj nepotrebnim vunenim čarapama direktno ispred novinarke.

-Irena, srce moje, pa ajte dušo unutra, u kuću, šta ste stali sa ovim Lazom pijanim tu, pozva gospođa nezvane i samo sa tv ekrana poznate goste.

-Ajde, ajde, saću ja da nađem Milana, on otišo sa ocem, vare neko bure od nafte od jutros, tu su u avliji već negde, reče i okrete se ka dotadašnjem novinarskom pratiocu:

-Fala ti, Lazo, što ih dovede odma, dabogda kod tebe sledećeg dolazili.

Pored kučeta koje je kidisalo kao da hoće da otkine lanac na koji je vezano, ušli su u dvorište, i čekali da, dugim i upornim vikanjima, domaćica dozove supruga i sina. Tonac, koji je proveravao da li mikrofon pored kojeg je gospođa dozivala ukućane još radi nakon njenih povika, prvi je uočio da iz suprotnog kraja dvorišta, iz omalene od plehanih ploča napravljene šupe, izlaze dva muškarca. Mlađi, povod njihovog dolaska, vidno depresivan, nije bio ozaren ni ispunjenjem svoje samoubilačke želje.

Vuk-travestit i baba-egzibicionista

-Kažem, pričaj šta je pre i posle bilo, ne sam događaj, o njemu već sve znamo, slažu se iskazi, nemoj to, nego šta je bilo pre i posle, reče, već vidno umorni i iznervirani inspektor Spasoje, paleći na dogorevajući pikavac još jednu cigaretu.
-Nemojte, čiko...započe svoj odgovor devojčica u stolici preko puta njega, kada je inspektor grubo prekinu:
-Nemoj ti meni: Nemojte, čiko...Kakav crni čika! Pričaj bre mala, otkud ti u državnom dobru, pored zagađenog bunara, sa lešom zaštićene vrste, čovekom sa neprijavljenim oružjem i golom babom, zakrabuljena ko kraljevski atentator? Sve je to lepo, ne kažem ja, ali objasni uzroke datih posledica, jebem'u lebac! Di si išla, ko te poslo, zbog čega?
Na ivici suza, devojčica počne:
- Ja sam sedela i na Fejsu se dopisivala..., kad policijski službenik zagrme:
-Koji će tebi kurac fejsbuk, kad imaš dvanaest godina? Pička vam materina balava, sve vama treba: mobilni, kompjuter, fejsbuk...U, jebem ti...Pričaj dalje!
-I kad vidim, baka ostavila status...
-Šta, i baba ima kompjuter, pa još i fejsbuk? O, jebem ti lebac, i penzionerima, i deci...Pričaj, ajde...nekako se pribra Spasoje i pusti dete da nastavi iskaz.
-Baka ostavila status: Jao, kako bi mi prijalo nešto vruće i slatko. I ja kažem mami, jer je mama pekla kolače, da mi da da odnesem baki malo, jer i baka voli kolače, a od kad joj je šećer visok, sama ne pravi...
-Pa da, glavno da ti imaš fejsbuk, a to što 'raniš dijabetičara šampitama, boli tebe...progunđa više za sebe Spasoje.
-i mislim, taman će i penzija, a ja treba da kupim šminku i farbu za kosu...nastavi devojčica, a Spasoje oćuta, pripaljujući novu cigaretu o neugasli opušak prethodne.
-i spremim se ja, obučem moju crvenu jaknu i metnem kačket, uzmem to kolača što je mama zamotala u kesu, pa ću na taksi...I tu inspektor ne izdrža:
-Taksi?! Jebo te taksi! Ide ona taksijem! A ja idem gradskim! A ona Taksijem! A ja gradskim!, poče policajac da viče, ali se stiša i upita devojčicu: Što biciklom nisi išla? Imaš bicikl, valjda, kad sve imaš što ti ne treba, kupili su ti i bicikl.
-Imam, ali ne umem da ga vozim. Čekam da napunim četrnaest, pa da mi kupe motor.
-Dobro, da, a kad napuniš dva'es't pet, kupiće ti avion...reče sebi u bradu službenik ministarstva unutrašnjih dela, i naglas nastavi: Dobro, krenula si na taksi, ajde dalje pričaj, šta je bilo.
-Krenem ja na taksi, ali sretnem jednog mog druga, i on me poveze.
-Drug te poveze? Čime te tvoj drug poveze? Taj valjda ume da vozi bicikl, pa te na štanglu met'o...začudi se inspektor.
-Ne, kolima me povezao, kako drugačije? Iznenadi se dete.
-Pa, i ja serem, ako devojčica ima bicikl, i čeka motor, onda dečak ima kola, i čeka leteći tanjir da mu kupe...Otkud tvom drugu dozvola?
-Ju, bože, pa ima čovek dozvolu, ima trideset godina, kako da nema dozvolu...nastavi dete da se iščuđava.
-Ima trideset godina, tvoj drug? Trideset godina ima? Drug tvoj? Zabezeknu se policajac.
-I družite se vi, drug i ti? On te odveze i doveze? U, jebem....zinu Spasoje da opsuje, ali se ujede za jezik.  Ajde, zanemari, znači, drug te odvezo kod babe. Dalje se ova nebulozna priča slaže kod svih vas: srela si vuka, vuk te ispitao, pa te pojeo, pa došao lovac, izvadio tebe i babu, a vuka bacio u bunar. Dobro, šta je bilo posle? Zbog čega je baba, kad je patrola došla, bila gola? Otkud tom trećepozivcu-nazovi-lovcu puška, i zbog čega je on čovek u uniformi, kad mi ne ratujemo već par godina ni sa kim? I , na kraju, gde su kolači?
-Pa, baka je bila gola, jer joj je vuk skinuo spavaćicu pre nego što je pojeo, da bi se maskirao u nju, zaključi dete.