-Kažem, pričaj šta je pre i posle bilo, ne sam događaj, o njemu već sve znamo, slažu se iskazi, nemoj to, nego šta je bilo pre i posle, reče, već vidno umorni i iznervirani inspektor Spasoje, paleći na dogorevajući pikavac još jednu cigaretu.
-Nemojte, čiko...započe svoj odgovor devojčica u stolici preko puta njega, kada je inspektor grubo prekinu:
-Nemoj ti meni: Nemojte, čiko...Kakav crni čika! Pričaj bre mala, otkud ti u državnom dobru, pored zagađenog bunara, sa lešom zaštićene vrste, čovekom sa neprijavljenim oružjem i golom babom, zakrabuljena ko kraljevski atentator? Sve je to lepo, ne kažem ja, ali objasni uzroke datih posledica, jebem'u lebac! Di si išla, ko te poslo, zbog čega?
Na ivici suza, devojčica počne:
- Ja sam sedela i na Fejsu se dopisivala..., kad policijski službenik zagrme:
-Koji će tebi kurac fejsbuk, kad imaš dvanaest godina? Pička vam materina balava, sve vama treba: mobilni, kompjuter, fejsbuk...U, jebem ti...Pričaj dalje!
-I kad vidim, baka ostavila status...
-Šta, i baba ima kompjuter, pa još i fejsbuk? O, jebem ti lebac, i penzionerima, i deci...Pričaj, ajde...nekako se pribra Spasoje i pusti dete da nastavi iskaz.
-Baka ostavila status: Jao, kako bi mi prijalo nešto vruće i slatko. I ja kažem mami, jer je mama pekla kolače, da mi da da odnesem baki malo, jer i baka voli kolače, a od kad joj je šećer visok, sama ne pravi...
-Pa da, glavno da ti imaš fejsbuk, a to što 'raniš dijabetičara šampitama, boli tebe...progunđa više za sebe Spasoje.
-i mislim, taman će i penzija, a ja treba da kupim šminku i farbu za kosu...nastavi devojčica, a Spasoje oćuta, pripaljujući novu cigaretu o neugasli opušak prethodne.
-i spremim se ja, obučem moju crvenu jaknu i metnem kačket, uzmem to kolača što je mama zamotala u kesu, pa ću na taksi...I tu inspektor ne izdrža:
-Taksi?! Jebo te taksi! Ide ona taksijem! A ja idem gradskim! A ona Taksijem! A ja gradskim!, poče policajac da viče, ali se stiša i upita devojčicu: Što biciklom nisi išla? Imaš bicikl, valjda, kad sve imaš što ti ne treba, kupili su ti i bicikl.
-Imam, ali ne umem da ga vozim. Čekam da napunim četrnaest, pa da mi kupe motor.
-Dobro, da, a kad napuniš dva'es't pet, kupiće ti avion...reče sebi u bradu službenik ministarstva unutrašnjih dela, i naglas nastavi: Dobro, krenula si na taksi, ajde dalje pričaj, šta je bilo.
-Krenem ja na taksi, ali sretnem jednog mog druga, i on me poveze.
-Drug te poveze? Čime te tvoj drug poveze? Taj valjda ume da vozi bicikl, pa te na štanglu met'o...začudi se inspektor.
-Ne, kolima me povezao, kako drugačije? Iznenadi se dete.
-Pa, i ja serem, ako devojčica ima bicikl, i čeka motor, onda dečak ima kola, i čeka leteći tanjir da mu kupe...Otkud tvom drugu dozvola?
-Ju, bože, pa ima čovek dozvolu, ima trideset godina, kako da nema dozvolu...nastavi dete da se iščuđava.
-Ima trideset godina, tvoj drug? Trideset godina ima? Drug tvoj? Zabezeknu se policajac.
-I družite se vi, drug i ti? On te odveze i doveze? U, jebem....zinu Spasoje da opsuje, ali se ujede za jezik. Ajde, zanemari, znači, drug te odvezo kod babe. Dalje se ova nebulozna priča slaže kod svih vas: srela si vuka, vuk te ispitao, pa te pojeo, pa došao lovac, izvadio tebe i babu, a vuka bacio u bunar. Dobro, šta je bilo posle? Zbog čega je baba, kad je patrola došla, bila gola? Otkud tom trećepozivcu-nazovi-lovcu puška, i zbog čega je on čovek u uniformi, kad mi ne ratujemo već par godina ni sa kim? I , na kraju, gde su kolači?
-Pa, baka je bila gola, jer joj je vuk skinuo spavaćicu pre nego što je pojeo, da bi se maskirao u nju, zaključi dete.
-Znači, vuk voli da se oblači u žensko? Vuk-travestit, a baba-egzibicionista?,pokuša Spasoje da utvrdi detalje, a devojčica se samo zakikota.
-Smešno, jel da?, upita inspektor. Dobro, ovako onda ispada: golu babu je spasao onaj ludi krajišnik, što je u punoj ratnoj uniformi zavičajne paravojske, sa nerazduženim oružjem, tumarao naseljem nedeljom popodne?
-Pa, da. I onda sam mu ja dala kolače, a on vuka natrpao kamenjem, i bacio u opštinski bunar u parkiću kod bakine kuće. A mi smo išle sa njim, da ne ide sam. A tada je naišla patrola, jer su ranije čuli pucnje, ispriča devojčurak.
-Čekaj, dete: on je vuka ubio iz puške, pa ga onda još naknadno rasporio, da ga natrpa kamenjem?, složi i poslednji deo slagalice mudri inspektor.
-Pa, da. Da vuk potone, kad ga baci u bunar u parku, opet detetova logika zablista.
-Dobro, jebiga, i da poverujem sve. Kad deca i babe imaju fejsbuk i mobilne, svi se voze taksijem, imaju prijatelje duplo starije, tumaraju sa oružjem po danu, onda se i vukovi presvlače u babe. Zašto da ne? Šta te briga, Spasoje, potpiši zapisnik i predaj dalje. Vuk je, jebiga, mrtav, bunar zatrovan, dete nema traume. Ili, nema od ovog slučaja. Babi kazna za egzibicionizam, partizanu za neovlašteno držanje oružja, atak na prirodu, zaštićenu vrstu, državnu svojinu, i mirna Bačka, rezimirao je inspektor.
-Dete, da ti zovem taksi?, upita devojčicu, koja je već nekom slala poruku sa mobilnog.
-Ne treba čiko, hvala vam, drug me čeka ispred, pokaza dete kroz prozor na kola zatamnjenih stakala koja su se videla, parkirana nepropisno ispred ulaza u policijsku stanicu.
Nameštajući crveni kačket na glavi, devojčica odskakuta iz kancelarije. Spasoje je sedeo za svojim radnim stolom, kad se kroz otvorena vrata začuo glas Radmile iz računovodstva: Legle plate!
-Ako u bajku veruješ, onda ona mora imati srećan kraj, samom sebi inspektor reče naravoučenije.
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite, ostavite komentar: