Kultura spomenika

        Novi Sad je grad kulture. Eto, da vam lepo kažem, pa da možete mirno da spavate. U kratkom vremenskom roku Novi Sad su zapljusnuli  spomenici. I to odma’ tri - s’ tri se prsta krsti moja desna ruka…; Laza Kostić, Vasa Stajić, Mihajlo Pupin, sva trojica ki upisana. Kako se osećam kulturno, odjednom se promenila čitava okolina, postala je kulturnija. Sada mogu strancima sa Exita da kažem:  Our poet, Our philosopher, Our scientist. To je naše gore list!

- Yep, and they are known for? Tell me more... - pita mene radoznali turista dok mljacka pljesku još jedno autentično nacionalno blago kome bi uz šljivu rakiju trebalo dići spomenik...

- What for, what for?!...  Pa oni su  naočiti Srbi, znani svima... mrš more sram te bilo, mene probaš, jel' da?!

        Možda bi bilo dobro da se kraj svakoga spomenika postavi po jedan internet pretraživač, čisto da se olakša prenos neizmernog znanje koje posedujemo o njima, nema smisla da se ja upljujem da bih objasnio nekom tamo Švabi ili Englezu ko je bio svaki od njih njih kad već sami ne znaju. Eto ti enternet pa gledaj, rođače! I mi konje za trku imamo, tri konja. Možete vi da imate Getea, i Bajrona i šta ti ja znam, al’ imamo i mi! Zini ti kažem ko su oni bili, imaš internet pa gledaj!

Tako to ide u Novom Sadu, dugo je trebalo da podignu spomenike, ali kad se diglo nek se diglo! Kao jutarnja erekcija! Značaj ovog projekta je ogroman: čitav prostor sad odiše kulturom, čak i klinac koji hrakne na ulici, to učini u nekom tonalitetu. I mnogi posetioci ulice Modene se sada osećaju mnogo kulturnije, u klubovima “System” i “Vanilla” redovno se održavaju književne večeri, koncerti klasične i duhovne muzike, likovne kolonije. Potez naše uprave je dugih godina izostajao. Odjednom su ubrizgali troduplu dozu kulture u gradsku venu. Ta doza je mogla da deluje smrtonosno, jer vakcina nije bila testirana u Istitutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Da je ista primenjena na neku drugu naciju osim srpske, sumnjam da bi ona izdržala tu količinu seruma.

        Bila bi dobra ideja da se pored svakog od spomenika podigne po jedna piramida, gde će se skladištiti i prežvakavati tekstovi o ova tri idola. Tako će sva trojica imati hvale vrednu tradiciju, kojoj svako može da se divi. Ako ih jednoga dana, u nekoj dalekoj budućnosti iskopaju, mogu pomisliti da u Srbiji postoje tragovi egipatske civilizacije. Zašto da ne? Nema tu nikakvog falsifikata, molim vas – to je pravilo “ko prvi devojci, njegova devojka”. Ko prvi spomenicima, njegova kultura!

        Ne treba misliti da nam manjka kulture, nego spomenika, institucija i ostalih teritorijalnih obeležja kulture. Teritorija je važna, svaki deo grada koji se kulturno osvoji, gde se podigne spomenik, sagradi kulturni objekat, tu je došla kultura, tu je ona osvojila svoj položaj, i proglasila okolinu za kulturnu. Kulturna borba stalno traje, svaki dan se osvaja postepeno, osvaja se prostor kulture. Sve miriše na kulturni urin, kojim je zapišana teritorija. I zato nemojte se plašiti dragi građani, dokle god se dižu spomenici, zidaju kulturna zdanja, vi ste slobodni da kažete da živite u gradu kulture, da se kulturno osećate čak i kada pojedete masan burek i popijete hladno pivo u blizini ovih tajanstvenih sfingi i hramova.

Nikola Oravec