Ethanolya - Religija koja ujedinjuje na svim nivoima ljudske svesti

Sancta Ethanolya

Tokom deset milenijuma izvirala je u bujicama, ali i potiskivana iz sedišta sveljudskosti. Držala je centralno mesto i glorifikovana, ali i proterivana na rubove kako modernog tako i arhaičnog društva.         Od mitskih, kultnih, pa i prekultnih vremena Etanolia je bila prisutna i u dosluhu sa čovečanstvom. Pre vremena prvih spisa i velikih carstava tražila je svoje mesto: ono joj je određivano od strane čoveka u istoj meri kao što je i ona određivala samog čoveka. Kako je „čovek čoveku vuk“, tako je, i ova, religija za vreme vlastvovanja mnogih vladara bila neshvaćena i proterivana iz polisa i društva. Nerazumevanja u vidu puritanstva, koje je slepo za čovekovo prirodno, za oslobađanje podsvesvesnog, je stigma koja će pratiti ideje i načela Etanolije. ***          Prvo ustoličenje je religija doživela sa utemeljenjem carske vlasti u dinastičkom periodu drevnog Egipta, sa dolaskom kralja Hor-Aha na vlast. Religija tada prvo poprima oblike dvorskog verovanja i kulta, jednog od nekoliko stotina koji su bili rasprostranjeni kroz tadašnje čitavo egipatsko carstvo. Kako se državni, a samim tim i kraljevski, uticaj širio, tako je rasla i potreba za širenjem kraljevske misli. U drevnim hijeroglifima se nalaze znaci koji ukazuju na praktikovanje obreda Etanolije. Tim prilikama su korišćene velike količine neke vrste žitnog piva, koje je služeno u ogromnim glinenim posudama.          U mitu postanja, u mitovima o Ozirisu, Izis, Horusu i Setu, se navodi da kreiranje životnih sokova postoji samo kroz etanolske obrede. Mnogi istoričari i naučnici se do danas spore oko hijeroglifa koji ukazuju na pomenute funkcije i njihov značaj u mitu. Datiranje je problematično i smatra se da su one dopisane prilikom vladavina drugih dinastija. Ono što sigurnošću znamo je da Etanolija razvojem trgovine Egipta sa svojim severnim, prekomorskim susedima, u dodirima ideja i filosofije, negde oko 1500. g.p.n.e. prelazi u, narastajuću silu, Grčku; i tu počinje njeno dalje širenje.          U Grčkoj je, zbog neobjedinjenosti države (pa samim tim i mita), u početku nalazimo na manjim ostrvima jonskog mora, ali se ona trgovačkim i ratnim putevima preko Pirga, Arg, te Sparte širi i do, tada najvećeg polisa Atine. Etanolski epiteti su u početku u Grčkoj bili pripisivani jarolikom bogu Panu, ali će u mlađim vremenima mita te funkcije preuzeti Dionis. U mitovima o Dionisu srećemo se sa pročišćujućom ulogom vina, te konzumiranjem istog u mnogim i čestim obredima koji su imali za zadatak da povećaju plodnost i leče telo od raznih bolesti. Vino koje je u antičkoj Grčkoj bilo izuzetno jako (oko 20% alkohola) i pilo se bez dodavanja vode, bilo je nezameljivi deo ne samo ritualnog već i društvenog života. Pri kućnim druženjima, takozvanim simpoziumima, bilo je neizbežno i nezamenljivo.           Etanolia se među omladinom u polisima slavila i na godišnjim etanolskim feštama ili festanolijama, a slave etanolu su priređivane i nakon svakih olimpijskih igara. Filosofi su prilikom svojih rasprava davali etanolu bitno učešće što spominje Platon u svojim „Dijalozima“, a pesnici Etanoliju veličaju kao Zevsov kult. Homer u „Ilijadi“ navodi kako je Ahilov gnev zbog oduzimanja mu robinje Brisejide pojačan „etanolskom snagom“, a u „Odiseji“ spominje kako su Odisejevi prijatelji na ostrvu boginje Kalipso bili zavedeni „etanolskom magijom“, te pretvoreni u svinje. Ključni uticaj je religija izvršila i na ekonomsko-političkoj sceni grčke. U klasičnom periodu s prelaska iz V u IV vek pre nove ere doneta je uredba kojom se svakom etanolcu daje kao isključivo pravo da uživa u podobnostima zaveta. Smatra se da je i uticaj na vojsku bio znatan, jer su vojnici, osnaženi etanolom, nezaustavljivo jurišali na protivnike. Ovo je značajno potkrepljeno u bitkama koje su imale presudan značaj za Grke... - izvor Wikipedija Dragan Brusin