Dete bez glave

Dovela majka dete bez glave u parkić iza zgrade da se malo poigra na ljuljaškama, vrteškama, penjalicama i ostalim glupostima. Ono se tu ljuljalo, vrtelo, penjalo i glupiralo sa drugom "normalnom" decom, i sve je izgledalo "normalno" osim što dete nije imalo glavu, ali ako se izuzme to, sve je bilo kako treba i nikako drugačije. U sumrak je majka deteta bez glave povela dete bez glave kući na večeru, a ono je od parkića do ulaza u zgradu sve vreme hodalo na rukama, mlataralo nogama po vazduhu, i izvodilo besne gliste sa otvorenim dušnikom koji je zviždao kao dugme na koncu i ćurlikao poput pridavljene barske droplje, na opšte zgražavanje i padanje u nesvest slučajnih prolaznika i dokonih bakica na klupama i terasama širom novog betonskog naselja. Dete bez glave je kod kuće večeralo, nije pogledalo crtani, nije opralo zube, i onda otišlo na spavanje. Majka je potom ušla u njegovu sobu i poljubila ga u oba ramena. Dete bez glave je zaspalo. Majka deteta bez glave je oprala sudove, odgledala novu epizodu omiljene serije, istuširala se, oprala zube i napokon otišla na spavanje. Majka deteta bez glave je ubrzo zaspala. U celom stanu zavladali su mrak i tišina. A onda je dete bez glave polako otvorilo vrata i kruto, hladnim bosim stopalom stupilo u sobu svoje majke.

 

Ivan Tomić Mister