O HRKanju i BREterivanju

Hrkao jedan hrčak za desetoricu. Pa se skupile ostale šumske životinje da zasedaju noćno zasedanje, pošto ne mogoše da spavaju.

Pa počeše svi u glas:
„Aman bre ljudi, ne može bre da se spava bre, od ovih hrčkova bre! Dokle bre da trpimo bre ovo bre?“
Dabar preuze inicijativu:
„Slušaj bre narode bre ovamo bre. Znam bre da i mi dabrovi stružemo bre. Ali preko dana bre. A ne noću bre. Ne može bre da se spava bre. Treba bre da se radi bre!“
„Lako je njemu bre da se izležava po ceo dan bre, kada ništa drugo bre naporno ne radi bre. To bre životinje bre, ne moramo da trpimo bre. Da teramo to iz šume bre!“
I bre ovo i bre ono, pođoše životinje sa bakljama i svećama u pohod na hrčkov brlog. I kada behu blizu, probudi se hrčak, jer ga prenu bat šapa i koraka po zemlji životinjskih. A pošto beše mator, ljutit, i nervozan hrčak dohvati lopatu i izlete napolje besan kao ris. Pa zaurla na njih sve:
“Gde ste pošli u gluvo doba, kakva je ovo noćna patrola! Em što ne može da se spava, em što ne obaveštavate unapred da će da bude neka hajka. Na šta ovo liči? Mi hrčkovi smo ugledni članovi šumskog građanstva i zauzimamo visoko mesto u hijerarhiji društva. Treba da budemo informisani, mozda čak i uniformisani. Takva nam je važnost. Šta je sad pa ovo?“
Prvo se svi ućutaše, a onda će kao glasnogovornik Dabar Žabar istupiti:
“Slušaj bre ti hrčku bre, mi smo došli bre da te izbacimo iz šume bre, i celu tvoju hrčuću bratiju bre. Sa svima bre vama bre, napolje bre“.
„Kako, kako?“, hrčak će na to.
„Brate bre hrčku bre, hrčes ko sivonja bre. Ne može bre da se spava bre od tebe bre. A treba da se radi bre. Pa smo došli bre, da te izbacimo bre, iz šume bre. Pa ti hrči bre tamo bre, ako ti se svidi bre, i ako ti daju bre. Mi više bre, ne možemo bre!“
I opirao se hrčak, i trajaše borba do jutra rana, dok ne izbaciše i poslednjeg hrčka iz dabrove šume. Tako hrčci pređoše da žive u izgnanstvu izvan šuma, za sva vremena, daleko od svojih prapostojbina.
Sretaćete ih često u domovima ljudi, gde su našli utehu živeći kao domaće životinje. Ali ih više nikada nećete čuti da hrču bre.
Zaista nećete.

Siniša Stojanović Sinister