Neznana idila

Beogradski Kragujevac

1.

Ma ne lupetam ja gluposti, ozbiljno.
Našao sam sinoć malog ubogog ptića na ulici. Bilo mi ga žao i ponesoh ga
kući autobusom. Kao, da mu pomognem, da mu se nađem u nevolji; a
nemam pojma kako bih mogao da pomognem. Ispao je iz
gnezda, teška sudbina, sav se jadan ugruvao, mokar kao ona vražija stvar,
ne može ni da gleda na oči koliko je natopljen. Uglavnom, 'tedo ga
zaklonim dok ne prođe najgore. Jer i tako, ja bih napolju po takvoj kiši crko,
iako nisam vrabac. Dao mu ja neke mrve leba, i vodu na pipetu, kao u
hotelu, a on se sve nešto kanda buni. Kao ne ličim mu na majku. Buni se.
Ne valja mu. Pa i ne ličim, priznajem, i dobro je što ne ličim. Samo bi mi
još falilo, da nosim vrapčija jaja. Posle je malo, bogami i odspavao, dok se
prosušio - a onda, što se tad okuražio. Počeo mnogo da se pravi važan.
Kao ume da leti, a zajebo se - šta on zna, zna li ili ne zna. I reko, baš da
vidim kako će da leti po stanu, nije mu ovo - ono njegovo nebo. Pa se
sve nešto zaleće i udara u prozore, a ja šta ću; ne bih da ga hvatam u letu,
da glumim  mamu, ali sve vrtim glavom u krug i vičem "CCC CCCC". Ne
vredi, a mislim se - shvatiće, još je mlad, ima vremena. A i ne žive oni
dugo. A i što bi pa živeli. Ne zanose se oni ko mi budale.
I evo, crče jutros. Ja mislio da se prenemaže. Ali ipak, šta on zna, jel crko
ili nije.


2.

I tako smo ti Damir i ja navatali neko zivinče, isto tako, neku bubicu crnu
ko mrak i mi, kao, rekosmo - vidi bubašvaba. Al' oćeš, nije bubašvaba.
Ima neke rogove i čuda po sebi, nikad ne vido takvu bubeštiju. I Damir
poče da joj zviždi, a ona ništa, on opet zviznu a ona se trznu, zna kurva,
nego neće da pokaže. I tako smo joj zviždali a ona se kao šepuri...
Mi u stvari 'teli da je sklonimo sa sunca. Znaš, crna buba a sunce jako, pa
da je ne oprlji. Šta će posle oprljena, ko bi je hteo takvu, neki bubac ne bi
sigurno. Da je bela pa i ajde, da je i ne diramo. I tako je mi sklonili sa sunca,
a Damir uze motku pa poče da lupka po zemlji, a buba se zaigrala.
Kao opustila se ženska, valjda misli da je neka fešta. A ja ga pitam da nije
zrikavac, a on kaže - Nije. Ja ga opet pitam a da nije zrikavac a on kaže -
Nije. Ja ga opet pitam, kad on kaže - KEKA. I onda smo se smejali, bilo
lepo u pičku materinu.

Neznana idila

Prošao sam bako tvojim sokakom
Spustila si pendžere i rano legla
Znam, sutra ima puno da se pegla
Pirinač trebi, šije, od ranog jutra hekla
Ali priznaj mi nešto,
Kada si bako poslednji put "Ljubavi" rekla?
Ostavi muštike i šustikle bako
Odimo u šetnju do obližnjeg parka
Nije život španska intriga i čarka
Ti to znaš i sama predratna ženo
Koliko si pedantna zna samo antanta!

A za mene koga je briga?
Ne budi tako gorda i nadmena bako
Evo obućiću sako,
Podneti priče socrealizma
Jer ti si dete rodom iz Dadaizma
Zvaću te Dada nano, ajde pođi amo
I pogledaj me samo.
Smreškane su usne tvoje tako samotne
Od tragova ljubavi i pohote, dođi
I zavodljivo zapevaj Internacionalu
Protezom daj takt, ja sam spreman
Ovo veče Tebi dat, koji minut, dan, sat -
Ne dam te bako, ja tebe znam i najzad,

Poljubi me bako u regtajm stilu
I zaplovićemo onda u neznanu idilu.

Tautološki prevrat

floskulno cvetaš
dok diskurzivno razgovaraš
određen determinizmom
anticipiraš pretpostavljajući
pragmatično koristiš
izuzetno par ekselans
postmoderno savremen
ekstravertno otvoren.

platformno uzvisuješ
održivo razvijaš
sofistički prevaren
solidno čvrst
progresivno napreduješ
ekstremno krajnje
rapidno ubrzavaš,
pod skepsom sumnje.

Siniša Stojanović Sinister