Anketa

Zaustavi me jednom prilikom neka devojka na ulici. Imala je crvenu kosu i šešir od petlovog perja. Možda i nije bio od petla, ali ona je ličila na kokošku, pa joj je lepo stajao.

- Dali ste raspoloženi za jednu anketu ? - upita ljubazno.

- Nisam - odgovorih neljubazno.

- A zašto moliću ? - beše uporna.

- Juče mi je umrla krmača - odgovorih.

- Kakva krmača, jel mangulica ? - uze da zapisuje.

- U svesci za srpski - rekoh, kao potrešeno.

- Pa šta, i meni je umro Dejvi Kroket i ostavio mi ovu kapu na glavi, smrdi na jazavca, ali ja ju volim jer sam bila zaljubljena u njega ... - zapade u histeričan plač.

- Dobro, dobro, znam da vam je teško, samo sam se šalio, ja nemam krmaču ni svesku iz srpskog.

U ostalom, ja sam Hrvat.

- Hvala što ste učestvovali u anketi, obrisa suze crvenperka. Ovi podaci će biti uneti u bazu podataka o psihičkom stanju naše populacije.

Dok sam odlazio od nje, ona je već lovila sledećeg kandidata.

Nisam, u stvari, hteo da joj otkrijem pravu istinu.

Meni je, naime, umro miš ljubimac, kojeg sam hranio mačkama.

Hvatao sam ih po kontejnerima i u komšiluku kod otmenih gospođa, davio ih u WC šolji i nosio mom ljubimcu.

Na kraju je ponestalo mačaka, pa sam pošao za Italiju da ih kupim u kasapnici.

Miš je u međuvremenu uginuo.

Nisam mogao to da joj kažem, jer onda mi se plače, i reagujem impulsivno, kao ona zbog Dejvi Kroketa.

Slavko Mali