Pisma iz Argetine II

Dan 277.

(golden brown - 'hašiš, čokolada, govno')

Bernardijeva soba na plaži.

Na ponti više nema plastičnih ležaljki, gumenih lopti (njih nema već danima), Coca Cola suncobrana, Poganov je otplovio na hladni daleki istok, Neil Pride Hobie Cat je odjedrila u bolje šjutra, Toma je sprao zaliv koji više nije zaliv nego 'veliki hladni Okean' u kome živi jedna jedina džinovska kornjača. Lonesome George. Ili njegov duh. Kamo (ne)sreće.

Na pontu su bili poredjani komadi iz sobe Bernarda Bernardija i sve je bilo nekako...

'Golden brown texture like Sun...'

Dan 321.

(veliki korak za ženskog čoveka a mali za čovečanstvo)

- Ajde skoči, neće ništa da ti bude, to je samo voda, nije beton.

- Znam, hoću ja da skočim ali ne smem.

- Eto zapuši nos i zatvori oči i kao da nisi ti, samo skoči.

- A uši?

- E pa biraj, ili nos ili uši, tri ruke nemaš.

- A da probam sa ovog nižeg?

- Ajde probaj sa nižeg, pola metra, metar, nije tu problem nego u glavi, prvi je uvek najteži, zato ga obavi što pre, ne budi puh, skoči.

- Neću ja da budem puh ali ne smem.

- To je samo more. Kao skok u nesvesno.

- A šta ako pipnem dno?

- Jednom je jedan kriminalac rekao Kada misliš da si dotakao dno a ono ima još dalje od toga.

- A?

- Nećeš dotaći dno, samo zakorači, napravi taj veliki korak za tebe a mali za čovečanstvo. 3 2 1...

Dan 365.

(posle godinu dana odmora)

Za godinu dana odmora mora se desiti barem jedan rodjendan. Rodjendan na moru kad si rodjen sred leta nije neko čudo. A meni je čudno. Ne kao šuma. Nego kao more.

Hvala i Mariji i Petru i Aleksandri.

Dan 409.

(kada san neće na oči)

- Šta radiš to, jebote? Ne drmaj krevet!

- Kada kucne ponoć ja postajem Vibrafon!

- Šta bre?

- Vibrafon! To je najnoviji lek sa obale Trinidada i Tobaga za mir u svetu i na okeanima, naftne mrlje na dosijeu i u restoranima, ozonsku rupu i rupe na dupe, šarlah, velike boginje, kandidijazu kako gornju tako i donju i patkicu za kadu. Samo odabrani mogu da vibriraju na pravoj talasnoj dužini koja ovisi o geografskoj širini i vibracijama prijatnim i pritajenim izleče gore navedeno i još 408 (Voždovac - Ralja) potencijalnih stanja!

- Ne seri! A šta ako nemam patkicu?

- Onda može i morka!

- A šta je morka? Jel to isto kao kokoška samo više fensi pa ima drugo ime?

- Morka je kokoška koja sve mora sama.

- Pa moja komšinica Jelisaveta je onda morka.

Dan 453.

(majmuni, grbavci, papagaji, crnkinje, budale, patuljci i druga stvorenja za jeftinu zabavu)

jeftina zabava

(ne znam šta bi Jefta rekao na ovo)

na slovo, na slovo G

gospode gle gusto gizdavo govno gorepomenutog gnusnog graorastog glavatog goluba gde gazi gorućom gostoprimljivom Gvadalaharom

Dan 497.

(životinjsko carstvo, Pez dispenser i kaćunčica)

ribica & pače

miš & koka

mačkica & mačor

Miško & Lidija

(znam Miška i Lidiju)

dobro oni nisu životinje,

dok ne ostanu sami,

Kamagra iz Pez dispensera...

kaćunčica i Dimitrije Vojnov!

Da li je još nekome do seksa?

Dan 541.

(bura)

Danas je počela bura, taj strašni huk sa vrhova planina, dah zaboravljenih bogova čija se lica kriju u oblicima oblaka, duh koji svira orgulje fijuka, rasteruje zle i nemile, vuke i medjede i vraća more nazad na pučinu. Danas sam se posle više od 11 godina vratio na vis sa kog se mogao videti i zaliv i pučina. Danas više ne. Verujem, ipak, da će bura još danas razasuti moje poglede, svaki u svoju daljinu.

Đorđe Aćimović