Pičio
sam po dnu reke (da, znam šta su polipi, ali ja sam bio specijalni polip, mogao
sam da se krećem & stuff), odgovarao ljude od samoubistva sa mosta direktno
iznad i pričao direktno u kameru: "Kids, suicide is wrong, m'kay?"
A onda sam primio SMS (animirani polipi imaju i mobilne telefone, da) od sestre: "Jupiiii, nisam trudna!", i san je krenuo u potpuno drugom pravcu.
Idem u diskać sa ekipom sa basketa. Zec pokušava da preskače preko ograda, Habek objašnjava zbog čega je Kerber najbolja domaća grupa, Beli je u kostimu milkšejka, Džoni nam nudi dop ("Kupio sam ga par godina, ali mislim da je još uvek dobar.").
Prolazimo pored neke crkve. U tom trenutku shvatam da ovakav život, pun skakutanja i Kerbera, nije za mene, da mi treba struktura, vera. Crkva u svom nazivu (velikim neonskim slovima na krovu, naravno) ima "Apokalipsa". Savršeno, jedna od onih 'Carpe diem!' religija - "Nađite izbavljenje pre nego što ono nađe vas, pošto ste onda jebali ježa!"
Dali su mi uniformu (choir boy, šta drugo) i odveli me u učionicu gde ću provesti svoj prvi čas - "Apocalypse Apocrypha 101". Tamo je bio i Miki. Iz nekog razloga. Opateljica (opatica/učiteljica) nam je žurno objašnjavala svojom tzv. 'nasumičnom metodom', kako sve vodi ka apokalipsi. Da bi to dokazala - uzela je brojeve naših cipela, boju očiju, izmerila nam pritisak i to pomnožila sa očekivanim rezultatima popisa stanovništa u Bosni, i tako dobila cifru, za koju je rekla da je JMBG Zveri.
Pošto ništa nisam kontao (uvek sam bio kilav sa matematikom), odlučio sam da pričam sa Mikijem.
- "Oi, brajko, šta ti ovde radiš?"
- "Eeee, Suma, ma ovde je super. Karaoke svake večeri, svo pričesno vino kojim možeš da se pričestiš. I što je najbolje - srediće mi vizu za Englesku!"
- "Nisam znao da toliko voliš Englesku."
- "Ih, još pitaš! Rodno mesto huliganizma."
- "Zar ti se više ne isplati da budeš probisvet ovde? Tamo ih hapse."
- "Pa... da... verovatno. Ali egzotika!
- "Koja egzotika?!"
- "Žene!"
- "To je definitivno... zanimljiv način da se opišu Engleskinje. Ali svakako si bio i sa... egzotičnijim. Nego, šta nam sada sledi?"
- "Danas je sreda, znači - 'Best of Enya'.
- "A?"
- "Priprema za sve nas što nećemo upasti u Raj. Sveti Spisi kažu da će takvi jednostavno prestati da postoje."
- "Ima smisla, od Enje i ja uvek poželim da ne postojim."
Ali, hvala Svevišnjem, probudio sam se pre no što je došlo do tog užasa.
Dobar san, imao je svega - flore & faune, akcije, i intezivne introspekcije same prirode religije.
Nadam se da je dream Miki na kraju dobio tu vizu. I da je srećan kao navijač Vest Hema.
A onda sam primio SMS (animirani polipi imaju i mobilne telefone, da) od sestre: "Jupiiii, nisam trudna!", i san je krenuo u potpuno drugom pravcu.
Idem u diskać sa ekipom sa basketa. Zec pokušava da preskače preko ograda, Habek objašnjava zbog čega je Kerber najbolja domaća grupa, Beli je u kostimu milkšejka, Džoni nam nudi dop ("Kupio sam ga par godina, ali mislim da je još uvek dobar.").
Prolazimo pored neke crkve. U tom trenutku shvatam da ovakav život, pun skakutanja i Kerbera, nije za mene, da mi treba struktura, vera. Crkva u svom nazivu (velikim neonskim slovima na krovu, naravno) ima "Apokalipsa". Savršeno, jedna od onih 'Carpe diem!' religija - "Nađite izbavljenje pre nego što ono nađe vas, pošto ste onda jebali ježa!"
Dali su mi uniformu (choir boy, šta drugo) i odveli me u učionicu gde ću provesti svoj prvi čas - "Apocalypse Apocrypha 101". Tamo je bio i Miki. Iz nekog razloga. Opateljica (opatica/učiteljica) nam je žurno objašnjavala svojom tzv. 'nasumičnom metodom', kako sve vodi ka apokalipsi. Da bi to dokazala - uzela je brojeve naših cipela, boju očiju, izmerila nam pritisak i to pomnožila sa očekivanim rezultatima popisa stanovništa u Bosni, i tako dobila cifru, za koju je rekla da je JMBG Zveri.
Pošto ništa nisam kontao (uvek sam bio kilav sa matematikom), odlučio sam da pričam sa Mikijem.
- "Oi, brajko, šta ti ovde radiš?"
- "Eeee, Suma, ma ovde je super. Karaoke svake večeri, svo pričesno vino kojim možeš da se pričestiš. I što je najbolje - srediće mi vizu za Englesku!"
- "Nisam znao da toliko voliš Englesku."
- "Ih, još pitaš! Rodno mesto huliganizma."
- "Zar ti se više ne isplati da budeš probisvet ovde? Tamo ih hapse."
- "Pa... da... verovatno. Ali egzotika!
- "Koja egzotika?!"
- "Žene!"
- "To je definitivno... zanimljiv način da se opišu Engleskinje. Ali svakako si bio i sa... egzotičnijim. Nego, šta nam sada sledi?"
- "Danas je sreda, znači - 'Best of Enya'.
- "A?"
- "Priprema za sve nas što nećemo upasti u Raj. Sveti Spisi kažu da će takvi jednostavno prestati da postoje."
- "Ima smisla, od Enje i ja uvek poželim da ne postojim."
Ali, hvala Svevišnjem, probudio sam se pre no što je došlo do tog užasa.
Dobar san, imao je svega - flore & faune, akcije, i intezivne introspekcije same prirode religije.
Nadam se da je dream Miki na kraju dobio tu vizu. I da je srećan kao navijač Vest Hema.
autor: Suma
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite, ostavite komentar: