Hladna grobnica

        Te godine je zima lomila sve što je takla. Nalaktila se na drveće svom svojom težinom. Grane su od tereta ledenica pucale. Strujni i telefonski kablovi takođe nisu mogli da podnesu pritisak. Razdvojena je ljubav bandera, a mnogi rođaci kojima je komunikacija zavisila isključivo od tih veza ostali su odsečeni jedni od drugih. Kuće i zgrade su nadvisili ogromni slojevi snega koji su ih učinili ugnjetenim i smešnim. Izgledale su kao neki džentlmen koji pogrešnom zgodom nosi cilindar.
        Ovakve zime ne donose radosti: bila je paralisana privreda, gradski i prigradski saobraćaj, hitna pomoć je teško dolazila do bolesnika, teško su se dopremali energenti za škole, vrtiće... Sa svih strana su se mogle čuti pritužbe na državu, na rad javnih službi, na mesne zajednice, na zajednice stanara. Žalili su se seljaci da su zapostavljeni i da se prioritet pri raščišćavanju daje gradovima, žalili su se stariji da su gradovi nedovoljno pažnje posvetili sporednim ulicama, a da su očistili samo bulevare; žalili su se radnici da ne mogu da komutiraju i da obavljaju svoje dužnosti kako treba, žalili su se stanari zgrada da im vlaga probija u stanove i sa krovova i iz podruma, a baš na uslove obitavanja se žalila i Udružena grupa mrtvih građana.
        Oni su tvrdili da uslovi koji vladaju na groblju nisu više ni izbliza dostojni i trpljenja mogući: „Temperatura je nepodnošljiva, a hladnoća grobna. Vlaga i nama smeta i ovom prilikom apelujemo na nadležne da učine sve u svojoj mogućnosti da nam ovaj naš, zagrobni, život prilagode podneblju  u kojem jesmo. Zapostavljeni smo, a ne želimo da se osećamo kao niži sloj građanstva. Naše obitalište je, pored sećanja na nas, jedino što možemo da ponudimo kao vid svog postojanja“. Izjavu je pročitao direktor Gradskog pogrebnog preduzeća koji tvrdi mu je u ime Udruženja mrtvih građana prenela jedna vrana koja je, po njegovoj tvrdnji, naučila morzeovu azbuku dok je bila član brodske posade koja je oplovila Rt Dobre nade. Direktor kaže da se ceo slučaj odigrao pre dva dana dok je on, po već ustaljenom običaju, u kancelariji pio crnu kafu, na pauzi naravno. On kaže da mu je vrana uletela kroz prozor dok je provetravao kancelariju, i sletevši na ormar, u kojem se nalaze službeni dokumenti, počela kljunom da kuca, u pravilnim razmacima, po ormanu.
        „Kako sam i sam služio vojnički rok, a u vojsci bio vezista, deo moje obuke je bio i učenje signala, te sam odmah shvatio da se ovde radi o izvanrednom slučaju. Vrana mi je posle kratke pozdravne poruke i objašnjenja koga zastupa prenela želje i zahteve neživih građana. Vrana je još dodala da su oni svesni ograničenja koja im je postživot nametnuo, ali i da nisu nerealni u vezi sa svojim zahtevima“,izjavio je direktor.

        Vest su prenele svi dnevni listovi u zemlji, a reakcija nadležnih je bila brza: direktor je smenjen zbog, navodne, korupcionaške afere. U danima koji su sledili rečeno je da je ovakvim „neodmerenim“, „neracionalnim“, pa čak i „ludim“ postupkom on želeo da skrene pažnju javnosti sa svojih mutnih radnji kojim je oštetio ovo gradsko preduzeće.
        O ovom slučaju se pričalo još neko vreme. Postavljen je novi direktor. Prašina se ubrzo slegla. Zima je popustila. Grejanje se normalizovalo. Led i sneg se otopili. Grobovi ostali hladni.

Dragan Brusin