„Eno vidi, eno ga
slepi miš“. „Tako je mali“, reče ona. U tom proleti jedan ogroman i sruši im
kuću. Pod vedrim, aurora borealis, nebom se lakše sniva. Snoviđenja letnje
večeri ih drmaju kao elektrošokovi, šteta štono stari kradljivac nije tu da
vidi progres magije. Mesec sa kapsulom punom letećih francuskih cirkuzanata im
maše levom rukom. Njih dvoje su snebivljivi kao lutalica sa originalnim
predhitlerovskim brkovima pred ćoravom prodavačicom crno-belih ruža. Ispijaju
provrela pića razni’ voćki i trava. Vrenje ih šopa u glavu kao privedenog u
srpsku policijsku stanicu ažurni ispitivač u plavom. Mrena ljubavi na oči se
navlači. U balončićima leži njihova nada.
Kurtoaznim potezima izbegavaju temu. Gospodinčić sa monoklom
evocira sećanje na sportsku povredu. Dama sa kamelijama o uhu priča o
kafenisanju i raspravama sa drugaricama o garderobi. Letnje haljine ne idu na
izvrnute zglobove. Prazne priče, nepresušno gorivo cikličnih pojava. Vrte se na
vrtešci kao dete koje se prejelo sladoleda ili ćetene alve. Jaje vrišti da
nastane. Krik njegov gubi se u vrpci društveno nametnutih obaveza.
I tako muk. I romantike ne biva i ljubav se ne rasplamsava,
već tinja kao vatrica zapaljenog, lepog, sela. Libido nabrekao i lupa po
gvozdenim vratima. Vetar je publika koja gleda bajati pozorišni komad i zviždi
akterima. Recesija na pomolu. Ispravljaju se procenti dati u prethodnom
kvartalu. Bojazan od neuposlenosti. Iskrsavaju tužne slike sive ekonomije:
buvljak i pohabana roba, jeftina radna snaga u prekomorskim državama. „Ne smemo
se vratiti emotivnoj pirateriji“ misle u sebi.
Pop bi ih venčao. Dva popa bi ih dva puta večala. More se
uzburkalo, jer kamenčići žele da se međusobno trljaju. Ronilačke maske im stežu
lica, kroz dihalicu im jedva ulazi dah. „O, da dah nije samo dah, već
predskazanje unučeta koje ne mari za svoje bliže pretke i od njih samo na konto
ljubavi osmehom mami keš“!
Mačka se provlači kroz žbun, pred klupu njima na oči. Gladna
je. Bacaju joj šunke sa senfom. Mačka se vrpolji, njuška, misli o tome kako je
lakše biti morski pas, kako vodka nije rakija, kako je ona kralj, lopov i gad.
Odbija da jede. Tanke svinjske niti će škoditi njenoj dlaci više nego slana
voda kojom je poje. Ostaje šućmurava i zadrigla.
Mrest meduza se oseća. Potentnost bogova se vidi po gustini
pene. Čeka se režiser koji uz pomoć specijalnih efekata može od, relativno,
lošeg scenarija i od nezanimljivih i istrošenih glumaca da stvori nešto što će
se prodavati dobrom reklamom i centriranim marketingom do te mere da će opravdati
iznos novca uložen u sam projekat. Ludački poduhvat kojem bi bradati jednonogi
kapetan što juri belog sisara na kraj sveta pozavideo.
Pesma pisana iz emocionalnih pobuda uvek je najslabija.
Raskravi se i švajcarski sir u primorskoj noći. Konflikt se uvek pokušava prevazići
konfliktom. Posle toga ostaje pepeo i jasna nivelacija neuspeha. Glasne žica ne
funcionišu kako bi trebale. Ne slede misli.
Pokušaj poslednjeg pokreta. Energija investirana u motoriku.
Ms. se uzmiče. Nastaje opšte povratno trzanje. Prelazna epileptičnost. Sat se
oznojio od naprezanja. Bruh baterije mu ne gine. Posluga ne može da promeni tok
vremena. Dobila je slobodno veče usled izvrsnog vladanja i prebačene norme u
brisanju prašine. Voz neće ući u stanicu.
Barunica vraća svoj kontesni držaj leđa. U školi bon-tona su
joj mnogim knjigama stavljenim na glavu stanje pršljenova doveli u red.
Univerzum dobacuje svom gospodinu: „važno je učestvovati“. On se činovnički
suzdržava da ne bi kinuo. Zna kako će kuloari reagovati na njegove geste. Retko
se nađe volje da neko dobije popravni, lakše je koalizirati stvari. Ipak,
nadrealizam ne trpi junaka koji se učašio na jedno mesto.
Toplo je. Oči ne poznaju mir, a od bolnih rana neće još dugo
zaspati.
Dragan Brusin
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite, ostavite komentar: