Mrežne odomaćenice ili Mali bi mi pozavideo, a šipkom će me tući

              Usled omasovljanja društvenog mreženja u našem puku, dao sam sebi vukovsko pravo na rabljenje svojih frendovanih dositejčića. Zahvaljujući njima ja sam u stanju da uvidim nove odomaćenice koje su proizašle putem nesvrsishodnog tipkanja u tastaturu. Fenomeni da se komentariše u kratkoj formi i da se emocionalna reakcija što više sažme su dovele do intelektualnog čvorišta na mozgu, koje je isprva proizvelo atributsku krizu na jeziku, a zatim i na pljosnatim jagodicama. Potreba da se ekspresonizuje vlastita impresivnost vizuelnim putem u komentarskom obliku je, ipak, bila dovoljno jaka da bi nadvladala grč u kome se našla jezičnost. Komunikacija tako ostaje otvorena kroz gluvonemi kanal. Time se pokazala sva fleksibilnost jednog omeđenog prostora da ovlada oruđkama koje su granične barijere mogle da ometu i još jednom zadaju udarac lingvističkim tezama o različnosti govora u pojedinim delovima države, kao i razdeljivačima svugde razumnjene srpskohrvatštice, odnosno hrvatosrpštice (oko koje su se vodile najveće debate i koja do dan-danas ostaje svetla tačka akademskog nesklada).

Bez previše upita preuzeto od gosn Interneta

          Pokazuje se, takođe, da poteškoće koje su proizašle kako od nepoznavanja stranih jezika, tako i od nepoznavanja sopstvenog, kao i uticaj bilingvalne, trolingvalne ili katorzolingvalne sredine na samog posedivača jezika imaju izuzetno mali uticaj gledajući ga ili komparatišući sa uticajem nemanja vaj-faj, dži-pi-ar-es, mreže ili uređaja sa integrisanim ili eksternim tipkalom koji podržava iste. Ovde, pored direktnog komunikativnog uticaja deluju i uticaji "asocijativnosti po jeziku" koji pravi novu grupu virtuelizovanih oratora koji se grupišu po načinu na koji vladaju određenom materijom, jer se sada, što pripada žargonskom momentu, sama deskripcija određenog dela ili čina svodi na poznavanje koda. To je  vrsta enkriptičnosti koja je, setićete se, ranije bila polemizirana u našoj tajnovitoj javnosti slučajem "službenice za šalterom" koja se odnosila na biblijsku nečitljivost službenih depeša u okviru javnih državnih službi, kao i na sam odnos, ili pravednije je reći na šum, između smrtnog građanstva i nedodirljive službe.

          Dakle, danas se, življe nego ikad, susrećemo sa varijacijama i svim dosada zapisanim nepraviljanjem sa rečnom i rečeničnom strukturom. Upotrebljavanjem reči "plakaću" se postiže inverzija smisla; skraćuje put do iskazivanja emotivne razdraganosti, sreće, ili budućim vremenom iskazuje blisko prošlo, jer se u momentu pisanja pisalac već oseća inverzno rasplakano.  Glagolom "ne verujem" (počesto prelazi u svoj srasli oblik) se izražava oduševljenost koja ne samo da počiva na verici, nego je već i svesno percipirana kao nešto što se dogodilo i kao nešto što je proizvelo dogođeni emotivni momenat. Sa "objasnio" se zamenjuje sintagmatski ili sintaksički sklop u kojem se najčešće podržava akcija onog koji je pokrenuo dijalog ili mu se ukazuje istomišljenička podrška. U slučajevima "ono kad",  "reakcija" ili "reakcija ono kad" se uglavnom vizuelnim putem iskazuje nešto što se moglo opisati upotrebom starih elemenata rečenice kao što su subjekat, predikat i objekat. Dolazi i do stvaranja novih deminutiva (tzv.deminutivizacija) i opridevljavanja- primer:  "mukičast", "predivnica" "predobro" "svatko", dok ne izostaju ni gradacioni veznici "pa" i "dakle" koji se mogu naći u konstrukcionom odnosu sa svim gore navedenim.

          Do pre samo trinaestak vekova, ovakav tempo i pravac, glaloljanja nije mogao biti pretpostavljen, ali mi postajemo počastvovani svedoci odsustva anticipatorskog momenta i novog jezičkog trenda i to na samom vrelu.

Argus Brandin