Орал

  

Уметност језичарења

          Да је лако, није! Умешан свакако треба бити. Поготово када је језик у питању. Палаца ко стигне, али, хеј, мој дилбере...! Виђала сам многе. Најчешће збрзају, трч' лево, трч' десно, држ'- не дај, горе - доле, одмах пређу на главну тачку, до завршнице ни на пола пута нису, упљују се од труда и то је то. Даље, маратонци - почасно!

       Да је лако, није! Лати се посла свака шуша, исуче језичину, па ожежи. Али с језиком треба умети! Заправо, у бити језичарења је склад између покрета, динамике, акустике и влажности, која је пресудна. Сувих уста, дакако, не почињати. Уметност рада језиком, као и свака уметност, у служби је духа и, као таква, пресудно може да утиче на расположење. Идеал представља тренутак када је тај утицај обостран, дакле, када су задовољене потребе, захтеви и циљеви обе стране, и онога који језиком барата, и оног који тај рад непосредно доживљава. Повратна информација креће се на скученој путањи која та два субјекта повезује. Присност, која неодложно води угрожавању персоналног простора, не конотира се априори као агресивност у наступу, мада, маневри овог карактера покажу се неретко као најуспелији пут до коначног испуњења потреба, захтева и циљева, када је језик у питању. Дакле, кад се ради језиком, став, то јест положај тела је произвољан. Ипак, уметност језика не сме у потпуности бити препуштена случају. Да је тако, све би ишло глатко. Овако, умешност се стиче временом, долази спонтано, ствар је искуства и зато је потребно, како се то у народу каже, погурати, прецизније, подмазати. Кад је подмазано, лакше клизи. Језик је то...тако кажу...

       Кад овлажи грло, следи почетак. Запамти, никада не срљати in medias res, или, како то језички гениј преводи – у средиште Ствари! Најпре добро опипати терен, лагано, изокола, сваку увалу, свако бравуру. Има их разних, не трпе сви језик подједнако! У том срдачном испитивању терена, субјекат наспрам тебе лагано ће се сасвим отворити. Али, пази, још увек није сасвим слаб, још увек мотри помно, колико год ти одмерено палацао. Кључна ствар је посредством језика измамити поверење. Постоји неколико начина, мада тај списак никада није коначан и варира од индивидуе до особе, од лингуса до језика. Најсигурнији начин је ставити до знања да журби места нема, дакле, најпре лагано, сасвим лагано кружним луком око средишта Ствари. Колико то простор дозвољава, није на одмет ни усклађена гестикулација рукама. Што се динамике тиче, ни ту не треба претеривати, али, пак, ни одвећ уштогљеним се показати. Искуство је сигуран пут до потпуног и засигурно успешног задовољења језиком, али, ко га нема, нека се у међувремену придржава патентираног, и самим тим добро провереног, маневра: наизменично мимоилажење средишта Ствари, а затим и ручна гестикулација! Комбинација вертикалних покрета рукама и лингвално кружење поуздан је начин за задобијање поверења и потпуно отварање. Тренутак великог отварања почесто је праћен акустичким амплитудама приметним у гласу субјекта наспрам нас. Но, ни у ком случају ту појаву не треба спутавати. Она је прави показатељ да је дошао тренутак да се језиком можемо дотаћи средишта Ствари. Упутно је то чинити у неколико наврата, никако одједном. Дакле, и даље кружећи око средишта Ствари одржавамо насталу атмосферу и повремено се лагано дотичемо поменутог средишта. Најпре у одмереним временским размацима, а потом све чешће, док сама Ствар не постане и средиштем наше пажње. Овај тренутак максимално се користи, јер води коначном задовољењу потреба, захтева и цињева субјекта наспрам нас, као крунском доказу умешности баратања језиком.

       Поменути субјекат вероватно је баш у том тренутку најслабији и није згорег ситуацију тада искористити на најбољи начин, подвлачим, овде су сваком одрешене руке, у сваком, па и буквалном значењу, те је доминација и манипулација овде једнако импровизација. То је математички прецизна једначина у чију је тачност беспредметно сумњати. Средиште, а и сама Ствар активни су ту до тачке која изазива пулсацију, Стварно подрхтавање и језичку дисторзију, а самим тим долазимо и до лингвалне надмоћи која у свом крајњем домету никад не мимоиђе врхунац. Добар оратор то зна!

Мирјана фрау Коларски