Dete palog nindže

Moj tata beše nindža, a mama je bila domaćica. Dok se on okolo nindžao ona je prala, peglala, kuvala ručkove i tako to. Njegovo nindža-odelo uvek je bilo besprekorno čisto i mirisno, katana i šurikeni savršeno izglancani, a obroci koje mu je spremala optimalno energetski izbalansirani. Tata je voleo mamu i mama je volela tatu. Od tog voljenja nastao sam ja, moja seka, moj bata, papagaj Čipi, i celo jato zlatnih ribica u velikom akvarijumu. Bili smo srećni, siti, voljeni i seksualno neuznemiravani. Rečju - savršena porodica, kao sa reklame za savršenu porodicu. A onda je tata jednog dana izgubio posao, kada je njegova firma "NINDŽA-PRO DOO" prodata na tenderu jednom lokalnom moćniku, i sve je krenulo nizbrdo. Tata se odao alkoholu, propio je svoje nindža-odelo, katanu i šurikene. A mama se prokurvala da bi nas sve skupa održala u životu. Sestra je, čim je dobila prve naznake ženskih atributa, krenula majčinim stopama, brat očevim, papagaj Čipi stopama suvih rebaraca put kuvanog pasulja, a celo jato zlatnih ribica iz velikog akvarijuma njegovim. Ja tu više nisam imao šta da tražim pa sam skupio ono nekoliko svojih prnja i zauvek otišao od kuće. Kao dete palog nindže i posrnule domaćice nisam baš imao nekih izgleda za pronalaženje posla u ovom hladnom i surovom svetu. Zato sam počeo da hvatam vinske mušice i da ih zlostavljam između dve cigle. Nije neki posao ali je bolji od ničega. Dve cigle se sporo habaju a vinskih mušica ima koliko hoćeš, a ako ih i nestane, uvek su tu pegave larve zelenortskog mucavca, i jedan zalazak sunca nad ostrvljem u daljini.

Ivan Tomić - Mister