SKVENDŽOBRNDŽ

Kafana. Nisu „kockasti“ stolnjaci. Ni stolovi.

Stolovi su piramidalni, tako da na njih ništa ne može da se stavi.

- Izvol'te – kaže konobar gostu.

Gost nosi plehani tanjir na glavi, jer je došao trotinetom.

- Skvendžobrndž – naručuje.

- Molim ?!                               

- Skvendžobrndž !

Konobar odlazi za šank, uzima metalnu kofu, i flaše pića redom isipava u nju.

Odlazi do gosta noseći je za metalnu dršku levom rukom, na kojoj su nabrekle izbušene vene.

- Skvendžobrndž – kaže.

Gost ispija kofu, baca zgužvanu novčanicu na piramidalni sto, koja se otkotrlja u praznu kofu na podu.

Izađe, sede na trotinet i poče da viče : Brrrrrrrrrrrr……

Pade mu „Derdevil“ na glavu i dođe mu glave.

Zato što je plehani tanjir spustio na piramidalni sto.

Naravno, on se skotrljao na pod.

I novčanica uopšte nije upala u kofu kao što smo mislili, nego baš u taj tanjir.

Dograbi je jedan ogromni slepi miš i izlete kroz zatvoren prozor.

Pa šta ako je slep ? Slep je i „Derdevil“, pa zna da ti tresne na glavu.

Konobar okrenu piramidalni sto naglavačke, i ako tako nikako nije mogao da stoji.

Ali mu je zato površina bila ravna, i na nju je mogla da stane kofa.

Skvendžobrndž – reče, tek.

                                                                                                                            Slavko Mali