Toples sendvič

Toples sendvič, ili negde još i senvić, je popularno narodno jelo koje dominira u istočnim delovima Jevrope, zapadnim delovima Azije, tužnim delovima Južne Amerike i severnim delovima Crnog pretežnom unproforskog kontinenta. Volu ga stari i mladi, a nije poznato kada je tačno napravljen prvi.

          Smatrao se poslasticom pre početka industrijske revolucije, pre početka buržoaske revolucije i za vreme oktobarske revolucije. Gubi povlašćen status nakon pronalaska velikih naftnih polja, te pojeftinjenjem svinjetine, kravetine, paščetine, te jednom rečju svega što se traktorom ovajdilo. Takođe na njegovu popularnost uticao je i sve veći izlov plovećih sisara koje ljudi širom sveta mešaju sa ribama, te ribama, kod plavookih i plavokosih žitelja Jevrope i kosookih žitelja Zemlje izlazećeg sunca. Postoje, doduše, neke naznake da bi, kako kod mladih milenijalaca, tako i kod kompromitovanih penzio-primalaca mogao sa talasima budžetske štednje da ponovo postane ne samo aktuelan, već i omiljen.

          Toples sendvič se ne sastoji od sledećih sastojaka: salame, sira, kobasice, šunke, margarina, paradajza, krastavaca, kečapa, majoneza (...); već se u njega, po starim receptima, stavlja brašno, kvasac, voda i so, a ukoliko želite možete po sopstvenom ukusu dodati emulgatora ili veštačkih boja. Valjano pečen, pod uglom sečen i minuciozno sastavljen - spreman je za jelo!

          Takvom sendviču bi pozavideo i Erl od Sendviča i Kralj od Srbije. Zgodan je za nemasne, a i za plodne i neplodne dane, tako da je podoban i za prehranu veguna i ostalih mesomrzaca i biljkofila. 

Argus Brandin