Konstruktivan dijalog

* Stani! Stani bre!

- Izvol'te?

* Šta se dereš?

- Ja? Derem?

* Da ti! Ti ćeš meni da protestvuješ, da rušiš vlast!

- Kooo? Ja? Neee! Bož' sačuvaj! Ne bi mi tako šta palo ni na kraj pameti!

* Čuo sam te da se dereš: "Dole vlast! Dole ...ić"!

- Aaaa, ne pomešali ste me sa nekim! Ja, ja, ja...jednostavno nisam u stanju za tako šta. Ja, vidite, ne samo da na tako šta ne bih nikad ni pomislio, već fizički nisam u stanju da tako šta uradim. Čujte, naime, o čemu se radi- imam govornu manu i nisam u stanju da dobro izgovaram slova "t", "v", "a", "l" i "s". To mi se vuče još od ranog detinjstva.

* Kako nisi kad, dok mi to pričaš, jasno i razgovetno izgovaraš sva slova?

- Daaa, ali ne mogu da ih izgovorim kada se nađu u tom, pomenutom, nizu, u takvoj vezi razumete?

* Aaaaaaa...da, da. Razumem. Izvinite nisam Vas odmah shvatio. Moja je greška.

- Maaaa, ništa. Dešava se. Drago mi je samo da smo razgovorom uspeli da izgladimo nesporazum.

* Naravno gospodine! I meni je drago što smo imali ovako, konstruktivan, razgovor. I, da znate, baš bih voleo ukoliko bismo mogli da...da tako kažem, "obavimo" još jedan u nekim "prigodnijim" uslovima; pa, ako biste bili tako ljubazni da, zajedno sa mnom, pođete do onog, vidite tamo, lepog, šerpa-plavog kombija.

Argus Brandin