Ova zemlja nema hleba, ni mleka, ni pelena! Naši resursi skroz su presušili. Unazad nekoliko godina bilo je vanrednih situacija – padale su turšijske kiše, što nije pogodovalo hlebnim i mlečnim kulturama, tropska klima. Rasade pelena napao je parazitski insekt zelenbaba, koji je potpuno uništio sav prinos pelena za ovu godinu. Naša zemlja ima nezapamćeni gubitak, koji će se teško nadoknaditi!
- Ova godina je jako teška, kaže hleboprivrednik Zagor Kiš, usled turšijskih padavina uništeni su hektari danskog peciva, bageta, bavarskih pereca, belog i integralnog hleba. Stabla su skroz sasušena. Teško da ću bilo čime moći da nadoknadim gubitak. Moraću da se vratim kod majke u grad. Došao sam iz grada u selo, jer jedino sam tako mogao da se zaposlim i podignem porodicu, ovde na selu je razvijenija infrastruktura.
Ništa bolje nisu prošle ni plantaže mleka. Usled visokih temperatura, mleko koje je tek proklijalo i počelo da raste, brzo je uskisnulo i usirilo se. Mlekoradnici ništa nisu mogli da učine, a država je obećala da će vrednosnim kučinama i evropskim trunjem isplatiti samo pola duga mlekoradnika za proizvodnju.
- Eto, nikako nam ne ide na ruku, veli razočarani mlekoradnik Franja Runolist, selo počinje da propada, ja sam prinuđen da se vratim u grad. Tamo mogu preko veze da se zaposlim kao berač pazušnih busenova, nije loša plata, a biću i prijavljen za socijalno i zdravsteno. Šta ćete, čovek se mora snaći, ko što naš narod kaže: „Svako dupe svoje gaće nađe“.
I, šta reći za gomilu plastenika pelena koji se širom zemlje uništavaju i spaljuju...sve zbog pošasti zelenbabe, insekta koji se još kao larva ugnezdi u peleni. Kad biljka tek počinje da otvara cvasti u kojoj je štetočina, čitava pelena već je skroz opoganjena od strane larve. Osim što se hrani mladom pelenom, zelenbaba bez pardona vrši nuždu zelenog sadržaja u nju, te je ista potpuno beskorisna kad izraste. Čitava proizvodnja pelena je propala, moraćemo da ih uvozimo iz Evropskog pašaluka.
- Pokušali smo štetočine da prskamo baby puderom za osetljivu kožu, nije vredelo, suviše su se namnožile, tako da ovaj pesticid nije delovao, žali se pelenar Mile Skočihop. Sve što je bilo u našoj moći pokušali smo. Ne znam šta sad da radim, dužan sam do grla. Neki su mi čak predlagali da izgradim farmu zelenih algi. Čini mi se da ću prihvatiti taj savet. Kad bude bila ekspedicija na Mars 2025. NASA će uvoziti zelene alge da proizvode kiseonik na Marsu, te će se uvećati potražnja za zelenim algama na tržištu. Neverovatna prilika da se zaradi, koju treba iskoristiti. Tu bi i država mogla da učestvuje, sa kreditima od kučine, da pomogne uzgoj zelenih algi, koje bismo uvezli sa Nove Gvineje, ovde ih uzgajali, prepakivali u Bugarskoj, a zatim transportovali u SAD i Jevropu. Nadam se da će zvaničnici reagovati i imati sluha za nove ideje i poduhvate.
tekst: Nikola Oravec ilustracija: Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite, ostavite komentar: