Recipročno prijateljstvo

   Prošle su godine od kako sam otvorio nalog i naše druženje otpočelo. Ostavio sam ti sve podatke o sebi: rekao sam ti gde živim, koliko imam godina, da sam u vezi, koji sam pol, u koju sam školu išao, gde radim, čak sam ti i svoj broj telefona ostavio. Znaš ko su moji drugovi, i sa kojima se družim redovno, a sa kojima ponekad izlazim. Znaš sa kim se konstantno a sa kim povremeno dopisujem i čije statuse najčešće lajkujem. Znaš kakve postove volim da komentarišem i kad se, pritom, šalim, a kad sam ozbiljan. Znaš koju muziku volim i koje pevače i grupe najčešće šerujem. Znaš da nisam uvek jednako raspoložen da slušam muziku. Znaš da rado igram igrice i koliko vremena zalud provodim igrajući ih. Znaš da volim filmove i žanr koji mi najviše leži. Poznat ti je moj omiljeni glumac i moja omiljena glumica. Znaš koliko često idem u bioskop, u pozorište ili na svirke. Znaš koji je moj hobi i šta takođe volim da radim u slobodno vreme, jer sam lajkovao na stotine stranica.

   Znaš kad sam organizovao žurke i rođendane i koga sam sve pozvao. Znaš kako sam se svugde provodio. Video si fotografije koje sam kačio. Video si sva moja letovanja i sva moja zimovanja, sva moja slavlja i izlete. Video si moje glupe face i moja mudrovanja. Video si me pijanog i zablesavljenog, u smešnim i nepristojnim pozama.

   Među nama nema barijera. Poverio sam ti svoje najveće tajne: poverio sam ti gde leži moja vera, čemu se nadam i koga potajno volim.

   Naš odnos nije bio savršen. Često se menjao. Često si se menjao, i uprkos mojim željama; i taman kad bih se ja navikao na novog tebe, ti bi otišao u drugu krajnost. Znaš da ne volim nagle promene, ali uprkos toj nevoljnosti ostajem uz tebe i naš odnos raste.

   Primetio si da često uvažim tvoje sugestije i da pogledam profil osobe koja bi mi mogla biti drug. Isto tako ne volim kad me bombarduješ reklamnim porukama. Uzalud klikćem na mali iksić, jer ti redovno izbacuješ nove. Unapredio si pretraživače, poboljšao algoritme i ostale matematičke parametre i sada sa laserskom preciznošću pogađaš sve moje potrebe. Ušao si u srž mojih navika i razumeš me bolje nego iko drugi. Poznaješ me bolje od roditelja. Sugerišeš mi da bih trebao da kupim voljenoj lančić, jer smo se pre neki dan posvađali i preko poruka raspravljali, a ona ga je pominjala nekoliko nedelja ranije. Predložio si mi da za 8. mart kupim majci knjigu recepata od njenog omiljenog kuvara, a baki onu svilenu šarenu maramu u prodavnici na kraju naše ulice. Primetio si da sam sa kolegom sa posla,  u toku radnog vremena, četovao o tome kako je direktor nabacio novu kožnu jašu, pa si mi pokazao gde ju je nabavio i koliko košta i istom prilikom mi predložio da instaliram aplikaciju kojom se gase svi prozori koji nisu direktno vezani za posao.

   Otkad znam za sebe, znam i da nije lako graditi odnose sa drugima. Prijatelje sam nalazio i gubio. Usponi i padovi su neminovni. Mnoge veze su mi pucale, pod raznim, nekad čudnim, nekad banalnim, a nekad i nejasnim okolnostima. Neki su me povređivali, ali ti nikad. Ti si, sa svim vrlinama i manama, prijatelj kakav se samo poželeti može, ali... Ponekad mi se, verovatno u mojoj uobrazilji, čini da je naš odnos isuviše komplikovan. Da mnoge stvari radimo preko potrebe i da nas tolika povezanost ponekad i opterećuje. Da ono što delimo između sebe i ne mora da bude toliki pritisak na oboje.

    Ne želim da nas odnos trpi zbog napora koje ulažemo u njega. Nemoj pogrešno da me shvatiš, cenim ja sve što ti činiš za mene: što podsećaš druge kad mi je rođus, što ih obaveštavaš u moje ime, što im govoriš šta i u koje vreme radim. Cenim ja i sve ogrlice i knjige i šarene marame i kožne jakne ali znam i da ti nisi duh iz boce, te da ne možeš, a i ne trebaš, da misliš svaki svoj sekund o meni. Tvoja pronicljivost me je toliko puta ostavila bez daha, ali kako ne možeš da uklaviriš da ne moraš toliko da se trudiš; da bi meni sve to bilo daleko lakše da uradim i pribavim i sam kad bi ti meni dao samo malo, jedan malecni deo kešovine koju ti imaš i oboma bi nam bilo daleko lakše i bili bismo rasterećeniji, a naš odnos bi, ukoliko je to uopšte moguće, postao savršen.

Dragan Brusin