Ustala je, bilo je divno prolećno jutro. Popila je kafu sa sve šećerom. Ubrzo potom, izljubila je kera, mačku, papagaja, kišnu glistu, babu, dedu, komšinicu Stanu, komšija Simu, a zatim mamu i tatu. To je bio njen dan, padala je sa stepeništa od veselja, spoticala se o vlastite noge, skakala u vis i lupala glavom o plafon. Izbila je, usled padova i udaraca, dva zuba, najela se zelenih paradajza, zatim se bulimično izbljuvala. Onda je svima saopštila srećnu vest!
Otac je zbunjeno vezivao brkove u čvor, a majka je vriskala od sreće. Odvela je u kuhinju, i rekla da svaka žena mora da nauči da skuva kafu, pasulj i ispeče palačinke. Njih dve se zatvaraju u kuhinju, gde provode po nekoliko sati, dok ona nije naučila da skuva savršenu kafu sa ukusom zemlje, dok nije naučila da skuva pasulj sa barenim pepeljarama, dok nije ispekla palačinke filovane jarećim belim bubrezima. „E, sad si prava žena“, reče joj majka i nabere joj maslačka, deteline i lucerke. Običaj je da mlado devojče izede ove travke, kako bi stupilo u ženski svet, kako bi prošlo inicijaciju i bilo prihvaćeno. Ako devojka pak ne uspe, mora se ritualno okupati u sirćetu, napuniti usta belim lukom, i da nosi specijalne tampone od koprive nedelju dana. Tek posle toga treba ponoviti postupak jedenja travki.
„Naša malecka je uspela!“ – viče ponosni otac. Otac joj potom ritualno maže kosu marmeladom od kajsija, što simboliše želju za mladošću i vitalnošću, a dobro je i umesto balzama za kosu. Majka donosi poseban stezač za tur, koji je koristila ona, pre nje i njena majka, i njene majke majka itd. U ovu spravu se namesti tur, pa se zatežu točkići do željenog guznog obima. Nosi se oko mesec dana. Takođe, majka joj polaže obloge od balege na grudi, jer oni poboljšavaju rast tek napupelih devojačkih trešnjica.
Sa svojim drugaricama, na plaži, ona je sada drugačije gledala dečake koji se šetaju pored njih. Oni prolaze i bacaju joj pesak u lice, a ona se smeje hahaha hehehe, ko luda na brašno. Šalje im poljupce, jer oni obraćaju pažnju na nju, nije to mala stvar zavodljivo namigivati svim tim dečacima. Jedan od njih joj bere svoj pazušni busen i pruža u ruku. Ona se stidljivo smeška. „Hvala ti, ovo je tako lepo i pažljivo od tebe“, reče ona i samo što ne zaplače.
Svoj prvi krvavi uložak ispresovala je i stavila u herbarijum. Radosno se hvalila u razredu. Razred je zapevao u njenu čast, po horski. Kao kad je rođendan, počastila ih je ručno pravljenim grudvama od šećera. Učiteljica je pogledala njen herbarijum, na šta se devojčica vrlo rastužila. Naime, nije ni primetila razliku. Za učiteljicu je njen prvi krvavi uložak bio neka egzotična biljka. „Koja je ovo vrsta? A gde si je našla? Jel to endemski relikt?“ Devojčica se rasplakala. Bilo joj je tako teško! Njene suze su sijale kao nikad pre, i salinitet suza je bio drugačiji. Nekakvo okeansko osećanje ju je preplavilo, u kojem je okeanski plakala a njene su suze natapale mora, širile poplave, plavile sve obale.
tekst: Nikola Oravec ilustracija: Aljoša Tomić
