Sprženi led

Gledam emisiju na History kanalu iz astronomije. Spiker veoma prijatnog glasa prenosi saznanja do kojih su došli veliki umovi obučeni za posmatranje neba i objašnjavanje onoga što tamo primete. Kažu moćni šamani da će za koju milijardu godina naše Sunce umirati i u stadijumu Crvenog džina najverovatnije progutati Zemlju. Pitam se, koga to uopšte briga, kada će život na Zemlji prestati da postoji davno pre nego što užareno jezgro fuzije helijuma u ugljenik i kiseonik sa omotačem koji premašuje svoju početnu veličinu i do trideset puta uopšte dođe do opustošenog kamena koji besmisleno rotira oko njega?

Kažu i da Zemlja ima šanse da preživi ako se udalji od Sunca usled slabljenja njegove gravitacije tokom crvene smrti, iako bi i dalje bila isuviše blizu toploti da bi život na njoj opstao. Sugerišu selidbu na Mars, koji je taman dovoljno daleko da bi u to vreme postao useljiv. I kada Sunce dođe u stadijum Belog patuljka, na Zemlji će biti toliko hladno da će život moći da opstane samo ispod kore dubokog ledenog omotača, u sloju tečnog okeana, u blizini podvodnih vulkana, zbog temperature i mogućnosti korišćenja energije nekim sistemom, zaboravih mu ime. Samo mi nije jasno na koji su život mislili, onaj koji je nestao još pre vremena Sunčeve crvene smrti, ili onaj koji se preselio, u najboljem slučaju, na Mars, pa se zbog nostalgije za koji milion godina vratio na Zemlju?

Slične nedoslednosti i nelogičnosti koje su šamani izneli u vidu teorija (a to je, valjda, očekivano, i Pitija je govorila u zagonetkama) navele su me na razmišljanje o brojnim, opet, sličnim, ne baš preterano smislenim potezima naše, zemaljske, civilizacije. Naime, setih se one misije, kakosezvaše, koja je poslata u svemir kao vrsta vremenske kapsule, svedočanstva o postojanju naše civilizacije, koja, između ostalog, u svemir nosi i Bahovu muziku. Pitam se, da li smo uticali na svemirski muzički ukus? Ili smo, možda, poslali taj signal koji je, nekim čudnim, paralelnim putanjama i dimenzijama dospeo do Zemlje u doba kada Bah sedi za svojim orguljama i doživljava stvaralačku krizu? On je verovatno mislio da čuje anđele, ali sam prilično sigurna da, kada bi se potrudili, gore pomenuti šamani bi pronašli način kojim bi objasnili prijem zvučnog signala i pre postojanja radio-stanice. Uostalom, gledajući razvoj civilizacije i tok kojim se trenutno kreće, ukratko, uočavamo tendenciju ka pojednostavljivanju pisama i znakova uopšte, što najbolje oslikava recimo poetika postmodernizma i kompjuterske ikonice, i nameće nam se zaključak da mi zapravo pojma nemamo šta su sve Stari Egipćani znali i kako su došli do tih saznanja. Možda im je došapnula sama vasiona kroz neku pukotinu među dimenzijama?

Budući da sam dosta dugo sedela nad praznim papirom u stvaralačkoj krizi bez intervencija iz druge dimenzije, tj. budućnosti koja bi mi se odande obratila, sklona sam da odbacim tu ideju i batalim pisanje kad već nemam inspiraciju. Mada ću, za svaki slučaj, u etar poručiti Morisonu da ga volim, pre nego što odem na spavanje.

Albina Milanov