Dragi Deda
Mraze... ovaj... Šefe,
svi smo svesni toga
da se novogodišnji praznici približavaju nesmanjenom brzinom, skoro jednako
iznenađujućim intenzitetom kojim sneg ume da pada ovih dana, iako je Decembar!
Ja sam nakon dugog razmišljanja odlučila da Ti saopštim, u skladu sa dobrom
tradicijom evropskih vrednosti i poslovnom etikom koja se ovde kod nas
praktikuje, vekovnom borbom žena za emacipaciju i ljudi za ljudska, a radnika
za radnička prava i da se sasvim asertivno, jel' kako je to u trendu, zauzmem
se za sebe i nabrojim deset dobrih razloga zašto Baš Ja treba da dobijem
Novogodišnju Povišicu!
Ergo:
1. Idu praznici, kao
što rekoh, vreme je darivanja i obitavanja za slavskim trpezama, treba nositi
poklone užoj i široj rodbini i prijateljima. Pa šta misliš kako će da me
gledaju ako im samo i na slavu odnesem isključivo kafu i vino i to neko
jeftinije jer mi je skuplje isuviše skupo kad se pobroje svi kod kojih treba da
odem i kod kojih sam već bila?! Pa treba u tu slavsku kesu staviti i koju
sitnicu, lep slanik za domaćicu, na primer, jedan dobar vadičep za domaćina,
bar čokoladu, ako ne po 10 evra za klince! Ja imam dva sestrića u najgorim
godinama, jel' pred rođenim da se brukam?! Nova Godina i Božić traže poklone za
sebe, bar najbližima da mogu da obezbedim poklone u protivrednosti onoga što
želim da dobijem za uzvrat. Ne prelazi doduše, sve to moje 200 evra - ono što
očekujem da me darivaju do rođendana.
2. U celoj toj
gunguli i moj rođendan je blizu, pa red je da i ja sebe jednom počastim, da
znam da sam čovek, ispunim si jedan davni san, il' dva. Stalno se nešto
stišćem, odričem, da ne kažem seci dupe - krpi uši, vazda!
3. Onda, svi ti kod
kojih idem doći će i oni kod mene. Šta misliš, da će proći sa kafom i rakijom?
A sok, a kolač, o prasetini kad post prođe da i ne govorim! A i to posno što se
sprema, pa stvarno, ni to nije jeftino, pa posno, pa vegansko, pa mrsno, a sve
mora da bude obilato, da ne misle gosti da hoću da ih iznurim gostoprimstvom,
pa se još i uvrede! Treba mi posle da se po rodbini priča, da sam takva i
takva, a prijatelji da me obilaze u širokom luku, kad ni za osnovnu pijaku ne
mogu da skrpim... kako ću im sutra nešto više učiniti... i šta ja onda od njih
sutra da očekujem da mi pomognu?
4. Najveći
hrišćanski praznik je na pomolu, pa trba u crkvu otići i ostaviti koji dinar za
spas duše, treba sveće zapaliti, al ne one tanke, one deblje, da preci na
drugoj strani sigurno prime poruku da mislimo o njima i mi što ovde ostadosmo.
Da dam neki prilog o Badnjaku tek da mesto za sedenje osiguram u narednoj
godini. To će me sigurno učiniti boljim čovekom jer češće ću u hram Božiji
nailaziti kad znam da mogu tamo i da posedim, opustim se, uspostavim tu
unutrašnju vezu natenene.
5. Dolazi vreme
sniženja i rasprodaja, je l' treba ceo svet da se otima u buticima i žene da se
čupaju za kose oko nekih farmerica sniženih sa 10000 na 9500 dinara, a ja da
stojim i gledam po strani, da se pravim kao nešto gledam, foliram se da ću
kupiti dok se trudim da mi prodavci ne uhvate pogled i upitaju kako mogu da mi
pomognu. Ne možete vi meni pomoći dobri ljudi, niko meni ne može pomoći ako mi
moj predobri šef ne da povišicu za Novu Godinu!
6. U centru će sada
oni vašari sa rukotvorinama i halvom, i onim slatkim svilenim bombonama što baš
i nisu nekog ukusa, ali svi vole da ih kupe jer su starinske i time i bolje od
svih što danas imamo. Pa je l' da se i bombona odreknem, Tradicije što su i
moja majka i baba kupovale i što je svu decu radovalo, mene danas da ne raduje?
A biće tu i svih tih umetnika - zanatlija - ja sam oduvek želela da podržim
umetnost i umetnike, treba kupiti po koju sitnicu i kod tih ljudi, pa ne stoje
oni džabe napolju i smrzavaju se, oni pokušavaju svet da oplemene svojm
proizvodima koji nisu ni skupi kad se uzme da su ručni rad i zanatskim umećem
isprepleteni, sa ljubavlju utkani u svaku poru dela koje se ovaplotilo da bi
prenelo poruku o ljubavi i miru za čije propovedanje nema boljeg vremena u
godini od ovog. A u centru vazda, a za vašar pogotovo, tu su i oni prosjaci i
prosjačići, pa moram nešto krupno imati kod sebe, da kad pazarim sve ovo što
nabrojah, ostane i nešto sitno što ću njima milostinju udeliti, ni oni više ne
uzimaju perec, samo gotovinu traže!
7. Takođe, kad smo
već kod milostinje i dobrih dela, a kad je bolje da si dobar, nego o Božiću,
uvek sam želela da spasem jednog pandu i kupim jednu zvezdu sa svojim imenom,
pa nije to neki luksuz, to sad može povoljno preko interneta časkom, a korist
je višestruka. Zauzvrat pored moralne satisfakcije koja i tebi sleduje jer je
zahvaljujući Tebi jedna takva stvar omogućena stajaće i priznanica da smo
spasli pandu, pošto je uramim i stavim na zid u kancelariju, naravno, govoriti
svi kako naša firma ima divne ljude uvećane ekološke svesti, ali i naglašenog
osećaja društvene odgovornosti, jer evo ja pristajem da tu svoju zvezdu ostavim
u potomstvo, da jednom kad postane planeta, bude novi dom generacijama dobrih i
poštenih ljudi koji na ovoj Zemlji neće ništa moći da imaju, ako ih ne utaba
evolucija do tad.
8. Sam Doček Novaka
nisam ni pominjala, a valjalo bi se! Svaku godinu ja čekam kući svojoj ili
tuđoj i sve se nešto izvlačim kad me zovu negde, ko fora to je bez veze i
mainstream ići negde, kao gužve, narodnjaci i ostalo, a ustvari kad pomislim
šta sve moram da priuštim od rezervacije do štras haljine, lepo mi muka dođe i
pre nego pomislim na to da ću na švedskom stolu morati da se otimam za
poslednji zagoreli krompirić i ćevap sumnjivog porekla. Ma, zato mi ovako i
ide, kažu kako ti je te noći tako je i cele godine!
9. Ta skromna
povišica učiniće da budem Potrošač, da dam smisao postojanju svih tih agencija
kojima se možeš žaliti na svetski bofl kojim nas ovde zatrpavaju kad jednom već
možeš da ga priuštiš i konzumiraš. Kako da se borim protiv globalizma koji
utemeljen u kapitalizmu proždire svet i male, ali dostojanstvene nacije poput
naše ako se prethodno ne obanjam u kadi toplog Neskvika i ne obložim Svarovskim
kristalima i ušetam u recimo, Pradine čizme u kojim će mi noge smrdeti gnusnim
kapitlaističkim smradom znojavih i zagušljivih azijskih pogona koji će me na tu
borbu potaknuti?
10. Konačno, Šefe,
daj mi povišicu i dokaži da mene od svih radnika najvećma voliš, ali i
poštuješ! Više mi je pun k***c tih spekulacija o tome da li ti se i koliko
ulizujem, i da li smo i koliko dobri. Znaš kako je, ljudi pričaju... Ja sam za
tebe vazda mislila da si dobar čo'ek i da našu firmu nezaustavjivo vodiš putem
progresa, a za to ti trebaju ljudi koji će ti pomoći, ljudi kao ja koji će uvek
biti tu da ti se iskreno dive, obožavaju te bodreći te u svakoj prilici glasnim
navijanjem, pogotovo na sastanku radne zajednice. Ja znam da si dobar čovek,
sad još smao to i da dokažeš. Znaš i Ti da sam Ja dobar čovek, i da ničeg
drugog nije, učini da jednom dobri ljudi dobiju šta ih sleduje, recimo svakog
od njih ono što sam sebi najbolje poželeti može, a u mom slučaju to je
povišica.
Eto Šefe, to su moji
Razlozi. Nadam se da uviđaš opravdanost i preku potrebu koje su me navele da
baš sebe kandidujem za povišicu. Možda će ti zvučati neobično što nisam
koristila standardne klišee kojima ti svi masiraju mozak o tome koliko su dobri
radnici, kako su pravi timski igrači, spremni da ostanu kad je potrebno i
prekovremeno i koje motiviše duh firme i vrednosti koje ova svojom praksom
afirmiše, ali Šefe, ja mislim, rad je nagrada sam po sebi i u večitom
savlađivanju i unapređenju sebe kroz radne zadatke ja nalazim i motivaciju i
nagradu, povišicu tražim iz čistog luksuza, jer hoću da živim i ne mislim. Ne
treba meni novac za moj rad, meni novac treba da bih uživala u zemnom obilju
koje mi je ovako uvek samo nadohvat ruke i da bih, na dalje, u miru duhovno
rasla ne brinući o tamo nekim materijalnim dobrima.
U potpisu,
Svoje.Ručno.
Nina Stefanija Blažević
No comments:
Post a Comment
Ukoliko želite, ostavite komentar: