Љубав је пак'о, па сам зато плак'о

          Док је она хранила козе и тепала им: Милице-Српкињо, Љубице, Ева, Евстахија, Исидора, Анабела, Весна, Анице, Мир-Јам... он је отишао без речи о томе да иде само по цигарета пар (...задрж'о се дуго, можда свратио у бар). На догађаје који следе ништа слутило није, а поготово не тек пробана сарма уочи најлуђе ноћи. Да враг није однео шалу, знала би Vendy, мултимедијална огласна табла сеоског раскршћа, куд се те вечери Јова запутио. А почињали су снегови, зиме и празници... Ево, већ је Божић, а њега још нема! Штефкани од Јове ни трага у времену, ни гласа јавности...

         Насртаји на њен живот почели су не задуго потом. ''Продај све и уживај'', ''Пријави се ријалити шоу!'', ''Играј Бинго!'', ''Та, удај се, слатка, немој да по селу траг за тобом иде - кад год прднеш, рећиће да си се усрала!''. Кад мачка не гледа, млеко покипи – тако је и Штефкана решила да пронађе Ствар коју ће моћи и у руке да узме. Што да ме бије малер, резоновала је премудро, па да се кајем после што нисам, а шанси је било. ''Дупла шанса – ренесанса'', греб-греб срећка у ситничарници ''Код срећне руке'', једна гратис ако узмеш три, шамар који седа сваком. Ко је срећан, тог хоће и у клозету, па је тако Штефкана огребала таман за поштене односе с јавношћу. Захваљујући скандалозној Ани Карењиној, пи ар магу, Штефкине су мезимице из стада брзином светлости од ''жилавих домаћих'' оденуле ласкави епитет ''лаконогих'' алпских коза. ''Збогом дупе, ја одох на уста'' – парола за сналажљиве, мајка сваког успешног бизниса.

          Сто година самоће и стотину и двадесет дана Содоме Штефкану су учинили млађом за двеста хиљада евра по средњем курсу. Једино јој је име одавало мирис година по нафталину. Рогобатно ''Штеф'' заувек је остало у претходном пасусу. Кана, Кана Лингус.[1] Свеже осунчана у Брестовачкој бањи, Кана Лингус појавила се у родном селу у пратњи Ане Карењине, сапутнице ''во вјеки вјеков'', ненадано, као рани мраз, тек да цркну душмани. Та незнана лепотица нестала је још исте ноћи. Родни крај још је памти као добротворку која је локални фудбалски клуб ''Фелацијо'' великодушно даривала синтетичким дресовима и беџевима од нерђајућег алуминијума, са којих је насмејан Јовин лик генерацијама красио знојава прса момчади.

Мирјана Коларски

---

[1] Cana Lingus, инострани спелиг, преузет из анала Франачког краљевства, издавача шведког пасоша главној јунакињи